Учитељ

120

свој идеални учитељски посао вршио 2. год. у манастиру итомишљићу (близу Мостара), а 2 год. у Стоцу. Но како је покојнику слобода по врх свега на свет стајала, коју није могао имати у својој домовини, то он опет дође овегод. у Србију — својој браћи, да се у последњим данима надише слободног српског ваздуха. И њега више међу живима нема. Његовим сродницима сва ће утеха, бити. у томе, што је покојник испустио своју мученичку душу у Краљевини Србији међу својом браћом. На посљетку бићу слободан толико, да у име његовог штованог брата и родбине му, изјавим особиту захвалност поштованом грађанству, на последњој почасти, коју сте му указали испративши га до вечне куће. А ми браћо, и сестре, сада да се с њиме опростимо, молећи Бога, да му душу прости и прими у царство небесно. ;

Нека му је лака црна земља !

Јавна Благодарност. ГЛАВНОМ ОДБОРУ „УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА"

У БИОГРАДУ.

Скупштина црногорских учитеља, сазвата на Цетињу о Малом Госпођину-дне ове године, с пуним задовољством примила је глас, да је уредништво „Учитеља« почело слати свој лист бесплатно неколицини наших сиромашних учитеља. Усљед тога скупштина, учитељска нашла је се побуђена, да — на томе знаку братске љубави наше браће учитеља из Краљевине Србије, овом приликом — изјави своју особиту, братску захвалност: како уредништву и Главном Одбору „Учитељског Удружења“, тако и свој нашој браћи учитељима Краљевине, којима учитељи Црне Горе шаљу топле, братске поздраве своје.

На Цетињу, 12. Септембра 1888 год.

Са црногорско-учитељске скупштине:

Павле Поповић, Ник. Ј. Рутинић, Петар Перовић, Јован Лаушевић, Лука Кажић, Омер Бибезић, Милун Меденица, Јаков Вукотић, Вуко М. Ивановић, Обрад Глодић, Марко С. Матановић, Шпиро Јовићевић, Видак Н. Отовић, Јошо Ф. Иванишевић, Јован Т. Поповић, Јанко Ускоковић, Видак Пејовић, Крсто Ненезић, Марко Вујачић, Стеван Стојановић, Марко Гојковић, Андрија Јовићевић, Крсто Радуловић, Поп В. Вукићевић, у име свих учитеља црногорских,

а овна