Учитељ
30
Ш. Миленко диже буну и убија дахије.
Онога доброга пашу убију јаничари, (објаснити ако пре није објашњено: ко су то јаничари 2 и изаберу четворицу између њих самих да управљају Србијом, а цара турског да не слушају. Та четири јаничара названи су „дахије“, што значи одметници и насилници, јер су големи зулум и насиља почели чинити над Србима, и почели убијати најчувеније и најбоље Србе. С тога су Срби устали на ноге јуначке, докопали оружје у шаке и стали |убијати Турке. Буна је била на више места у Србији. Најпре се побунише Срби у крагујевачком округу и изабраше за војводу Кара-Ђорћа, па после и народ у округу пожаревачком не хтеде више утрпети зулум турски, већ се поче купити у чете и тући Турке. У том крају буде од народа признат за војводу Миленко Стојковић, јер је био већ чувен са свога јунаштва и поштења,
Миленко је са народом очистио својкрај од Турака и заједно са Кара-Ђорђем и другим војводама очистио и целу Србију. Дахије побегну из Београда у Адакале, — један мали градић на једном дунавском острву. Миленка одреде са неколико одабраних војника да убије дахије, и он је то и извршио, а главе им однео у Београд, да се сви увере, како више нома зулумћара, у Србији.
Понављање. Најпре ће причати све довде предавано способнији ученици, па онда и они слабији. При овоме, особито ове последње, ваља помагати са питањима, н.пр: где се родио Миленко ; — Где је најпре живео 2 = Коко се прозуолу народу => Кад је подигао буну: — ита.
За тим ваља продужити предавање.
Ту. Миленко победилац на Иванковцу.
Турци су мислили, да ће се Срби умирити чим погибоше дахије, али се Срби не умирише, већ затраже од турскога цара. да сами управљају земљом а њему само да плаћају данак. Цар турски не хтеде ни да чује српске жеље, но пошље Афис-пашу из Ниша са, великом војском да умири Србе. Овај паша бејаше млого бесан и горд, те и не сумњајући да ће покорити Србе, понссе много кола конопаца, простих бритвица и капица. Конопцима је хтео повезати п повешати све српске старешине, а народу је хтео лавати место калпака и сабаља бритвице и капице.
Кара- Ђорђе заповеди Миленку Стојковићу лас војском дочека, Афис-пашу. Миленко се спреми да лочека турску војску код села Иванковца, близу вароши Ћуприје. (и је имао 12 пута мање војске од Афиса а само 1. топ гвоздени. Наши војници ископаше два
ОН