Учитељ

шанца, да се из њих бране; један је био мањи а други већи; у мањем је шанцу био онај гвоздени топ. у

Афис пошље неколико својих војника к Миленку са оваквим речима.

ја положи народ оружје, па да буде раја као и пре. Нас да про-

“ У

пустиш у Београд, па ће те паша богато обдарити и поставиће те

— „Паша те је поздравио, даму спремиш хране за војску, и

старешином, а ако га не послушаш, ондаћете ухватити и посећи«“.

Кад чу Миленко шта му паша поручује, он се наслони на ашиов, којим је шанац копао са својим војницима, па им јуначким · гласом овако одговори:

— Кажите ви паши, да ми његово благо и чин ништа не треба, а претње његове не бојимо се ми Срби. Пека удари слободно. Рђа био ко му се измакао!«

Кад се Турци врате и каку паши шта вели Миленко, — АФис се још више расрди и срдито викне: |

—- Знам ја и сам где је Београд, а хајдуке више нећу ни питаји за пуше |

И одмах с војском удари на Србе. Бој је трајао од јутра до мрака. Турци најпре освоје мањи шанац и у њему топ, али се у великом шанцу наши јуначки одупру. Они Орби, који су били око шанца, отму турску џебану у шуми. Турци су непрестано јуришали, али никако да освоје други српски шанац, већ млоги изгину, па и сам АФис паша буде рањен у ногу, и са оно мало војске, што му не изгибе, побегне у Наш, где после неколико недеља умре.

Ова битка била је месеца Јула 1805 године. Миленко је од тада постао чувен војвода у целој Србији.

Понављање целог одељка на исти начин, као што је и напред речено.

У. Прогонство, омрт и опис Миленка Стојковића.

Осим битке на Иванковцу Меленко је био још у многим другим бојевима, и свагда се је јуначки борио.

Године 181! народна скупштина у Београду, изабере Миленка Стојковића. за саветника, (објаснити), али он не хтеде да буде саветник већ војвода као идо тада. Али је скупштина била решила и то, ко не послуша оно што нареди скупштина, тај да се протера из Србије. Због тога и Миленка протерају и он оде у Русију, где је доцније и умре. '

Миленко је био средњега стаса, леп, црномањаст човек. Сви, који су га познавали, причају, да је он био паметан војвода и ве-