Учитељ

140

Ревизори такође не чине све од своје стране, што би поправило васпитање. Има их који натои не полажу скоро никакву важност. Тако има их, код којих су гимнастика, певање, цртање и писање споредне ствари, које немају утицаја нај општи успех код ученика, па и ако. се овим предметима. у неколико утиче на васпитање. Такав ревизор не тражи васпитање код ученика у њиховом лепом и дружевном међусобном опхођењу, понашању према учитељу и другима и т. д., већ то тражиу неким школским анахронизмима. И онда, кад се нађе ревизора, да васпитању не поклањају ону пажњу, коју 'оно заслужује, није чудо, што има и учитеља, који, и у колико би могли, не обраћају довољно пажње на васпитање.

Остаје нам још, да проговоримо коју и о погрешкама, које учитељи чине, васпитавајући своје ученике.

После родитеља требало би, да је најмоћнији утицај учитеља на васпитну страну ученика, али друге сметње и неприлике у многоме паралишу тај утицај. Ну да би и поред тога учитељ, што више утицао на васпитање својих ученика, нужно је и потребно је, да тај ЛШ посао врши с планом и вољом. Потребно је, да у том | повлу буде много обазривији, него и при самој настави. Ва све то опет потребно је, да учитељ има довољно спреме и вештине, а у неколико и природне склоности "ва наставничко — васпитачки позив. Мора сваки свој поступак у васпитању, да предходно добро промери и испита, па онда изврши. Нужно је, да буде правичан и непристрасан при кажњавању и хваљењу својих ученика. Не сме ни најмањег повода дати, да ученици ма и посумњају у то. Такође потребно је, да има нужног уважења и поштовања, тј. потребно је, да има оно, што се педагошким језиком зове — ауторитет наставнички код својих ученика. Ако овога нема, онда треба да се постара да га стекне. А ако га није ни имао, или, ако га је имао, па изгубио, или није ни могао то да стекне, онда треба, да напусти васпитачки посао, па да га ус-