Учитељ

(59

никако не могу, да одобрим онакво коментарисање отпуста једног учитеља, и то у новинама, које и многа деца читају. Оно је имало врло рђавог утицаја на васпитање и ауторитет учитељев. Услед тога лањске године могли сте по осн. школама слушати: како ученици 0основних школа један другом причају, да су читали у новинама, како је истеран некакав учитељ, што је кажњавао своје ђаке и како више кажњавања и не сме бити, јер ће учитеља одмах да истерају. А кад овакав ток разговора почне циркулисати и међу ученицима основних школа, онда сви знамо у каквом се положају налази ауторитет наставнички и шта ће бити од васпитања. О овоме нека размисле и расуде нарочито они, који су се бавили васпитањем, па онда нека расуде о поменутом поступку министарства просвете, ако је исти доиста, и потекао из министарства.

Али то се вије само на томе зауставило. Ученици отпуштеног учитеља, кад су га једном на улици срели, место поздрава викали су му: шворц!... Нема више:... Испудише на поље!..... и т. д. Џитам ја. сад васи сваког оног ко води рачуна о васпитању: ко је тај, што ће моћи да поправи васпитање ове деце, и који је то учитељ, кога ће они с неким поштовањем и поверењем предусрестиј... Учитељ учинио једну погрешку а министарство другу, још већу. Да је учитељ отпуштен и то предато јавности, зарад осталих учитеља, рецимо преко «Просветног Гласника», који ученицима осн. школа ређе или никако не долази до руку, или да је то. учињено којим другим начином, онда би се то зар могло нечим и правдати, али овако нити се може правдати а још мање бранити, нарочито с тога што је нанело штете васпитању самоме.

Наше је дубоко убеђење, да се власт не сме никоме светити. Она има потпуно право, да казни за погрешке, али чим почне, да се свети, одмах изгуби изглед ладног извршиоца самог закона п задобија вид амбициозног човека.