Учитељ

1572

привлачења и одбивања између "њених најсићушнијих делова да постоји; и:он би био узрок свима доцнијим променама те праматерије.. „Као што вода — вели А. Лагуел — бега испод руке, извлачи се, тако се исто губи представа о материји, чим се хтедне од представе покрета или силе да одвоји“) :

Као, што је немогућ појам материје без силе, исто је тако немогућ појам силе без материје. Само празноверица или незнање ранијих векова могло је држати за могуће егзистенцију силе која, би независно од материја делала. Сада су такве претпоставке са свим, за свагда из науке избачене. Ништа нам не може дати боља објашњења о истинској екзистенцији силе, као својство промене и покрета, што ми на материји чулно опажамо; ими њу — силу, по · сличности или равлици њених начина појављивања и бележимо именом различитих снага или сила. Свако друго сазнање о њој немогућност је. Нека се замисли електрицитет, магнетизам, тежа, топлота, хемијска заједница или тако што без тела, без материје, на којој смо ми све Форме тих сила посматрали, нека се замисли тако, тада нам неће то бити ништа друго, до један празан појам, једно означавање речима, које хоће извесну класу појава материје да нам представи. Стварни појам о томе шта је сила сама по себи или сама за себе, а исто тако и стварни појам отоме шта је материја по себими сама за себе без силе, са свим је апсурдан. Строго узевши, ми по томе, не би могли о електрицитету ни да говоримо, него само о материји, која је у електричном стању. Не би смели говорити о светлости, него о телу у коме се налазе таласи светлосни; не би могли говорити о топлоти, но самоо промени узајамног положаја и места атома или молекила; неби могли говорити о тежи, већ о телу које привлачењем причињава притисак ит, дД. ИТ. Д.

Све тако зване импондерабилије, којим се именом представљаху све митерије које није могуће мерити на вази, као електрицитет, топлота, светлсст, магнетизам, све оне нису ни више ни мање до промене у узајамним односима дељања најситнијих делића материје — промене, које су покретним пренашањем од једног тела, на друго, од једне материје на другу учињене. Овде Мудгер врло лепо изводи, да се према томе силе не могу ннкако створити, него да се само утицајем једне материје на другу могу будити, или пз

1) Због тога сеу данашње време све више и више хемија сматра као једна грана науке о силама, снагама, као дакле грана опште Физике. Свакако, разлика постоји између хемијске и Физичке снаге у томе, само, даје код прве најмањи део материје атом прост, а овде је најмањи део молекил, а он је из више једнаких или разних атома састављен. Или, другим речима — хемија се може сматрати као механика атома, а Физика као механика молекила.