Учитељ

сакривенога стања, невидљивог положаја у видљиви превести. Магнетизам не може (иако то изгледа да може) да се пренесе, већ може само, изазван бити тим, што смо унутрашње стање његова медиума, променули. Магнетска сила привлачи себи молекиле, најситније делиће гвожђа; и, на оном месту магнетске шипке, она је најјача, највише сакупљена, где се то споља најмање или готово никако не може ни приметити, а то је у средини. Топлота, та праснага природе и њена основна сила, која је непрестано и код свију појава природе у главној роли; та сила у коју се све остале преобраћају, или, из које су све и постале, није, као што се пре држало, немерљива материја која прелази с тела на тело, већ је топлота молекуларно или атомско покретање молекила једног тела, при чему се исти делићи, молекили, више или мање један од другог удаљују док се под утицајем ладноће приближују, скупљају. Топлота и ладноћа. разликују се само тиме: покретање у релативно ладном телу мање је енергично, но у једном релативно топлом телу. По томеи јесте да је код топлоте пружање, ширење материје, а код ладноће скупљање молекила један уз други; њао што и Грове научник ју сродности природних силај примећује: уми не знамо ништа, сем извесне промене материје, за које је општи назив дат — топлота; ствар топлота, нама је непозната.“ С друге стране исто тако нова, гледишта научна су, да се светлост сматра идентична са топлотом. А она различност је с тога, што је различан и број етарских треперења и њим изазваних треперења молекила тела; те за то сви појављује час као светлост, час опет као топлота, а час као електрицитет или магнетизам или као хемијско сродство и т. д. Тако исто и светлости сличан шум није никаква чујна материја, која долази уву кроз ваздух, већ је сами покренути ваздух, који тај покрет нашем органу слуха приноси.

Тако нас исто уче испитивања научна новога доба, да су електричне појаве промене стања саме материје. Кад се све врсте електричних појава подведу под један преглед, један закон, то онда нема ни једне врсте електрич. појава, од које и најмањи делић материје не би остао непромењен при утицају електрицитега. Ако на пример испразнимо једну лајденову боцу тим пустивши је кроз котур платинске жице, то ћемо видети, да ћесе жица мало скратити; ту су дакле најситнији делови платине претрпели промену. Пусти ли сем даље тако да стоји лајденова боца, то ће се платинска жица сва испресавијати. Оловна жица сва се скупља у чворове, који један други притискују. И остале металне жице промењују се постепено у својој унутрашњој структури, кад на њих дуже времена елоктрицитет дејствује; и од тога жице металне постају неке час чврш-