Учитељ

ИЗ ШКОЛСКОГ ЖИВОТА

—ољее—

Грован грешник.

Кад дођох једнога дана о великом школском одмору — Јула. 1881 — у гостионицу на ручак, седео је пред гостионицом један путник. Беше то г. #%%, професор. Кад уђох у кафану, застадох за једним столом три гимназисте, који су из овога, места. Сва тројица су били моји добри познаници.

— Ево вам професора пред гостионицом ; јесте л му се јавили“ — запитах их, после обичног поздрава, рукујући се.

— Ах, срце ми пуца за њим! — одговори један.

— Бестрага му глава! — рече други зловољно.

Онај трећи рече нешто још црње.

— Зар му се збиља нисте јавили 7!

— Збиља не, нити ћемо.

— Па био вам је свој тројици професор !

— Па, те што!

— За што тако, болан7... Бога ми, истина, и без све шале, требало би да му се јавите, колико само да га позлравите, ради. уљудности....

— Е, та ви мислите, он би нас отпоздравио. —

— Зна он шта је уљудност — правдаше се они.

Седох међу њих, и отпоче се разговор — наравно о проФе– сору, путнику, што седи пред гостионицом. И ако сам знао, да се васпитна страна у нашим средњим школама своди скоро искључиво на оцењивање „владања“, на издавање забрана, на опомене, укоре, кажњавања затвором, и још на истеривање из школе; опет ме је јако занимало оно, што ми ова тројица причаше за овога професора. И каква интересантност! На њега се жали и ђак одличан, и ђак врло добар, и ђак добар: на њега се жали и врло вредан п прибран ђак, на њега се |жали и немирко, на њега се жали и једна добричина.) Њих тројица — ђаци врло различите

5 Од њих је сад један медецинар у Бечу, други је ђак Велике Школе, а. трећи је учитељ.