Учитељ

168

од најјачих чињеница у данашњем друштву, само што њена снага, није тако очита, тако видна на први поглед. Школин и наставников је задатак у данашњем добу друш-

твеног развоја такав, да би без њега цео развој пошао са свим

другом брзином, и са свим другим правцем. Школа, бар данашња ва иста није у стању да ствара целе, читаве, готове људе, и грађане; али је она битна, чињеница, која треба да даје правац и мах развоју појединаца. А скуп свију појединаца, то је друштво. Већи део развоја врши природа и друштво — али правцем тог развоја, треба да управља школа и наставник. — Школа има за задатак, да зачете добре клице негује и потпомаже у развоју, а рђаве да угушује. А исто јој је тако задатак и да ствара и усађује нове добре клице. Задатак јој је да на свом месту иу своје време утуре она зрнца песка, оне мехурке духовне, око којих ће се после у најлепшим облицима кристалисати поштење, знање, и умење учениково. Но школа и наставник данас не врше ту важну задаћу онако, као што би требало, п онако, као што би се могао А отуда се после код површних мислилаца развије мишљење, да школа није у стању у опште ништа ни да учини.

Али није истина, да школа не може да учини ништа! Ако не може све, она може много, грдно много _— вема много више, Но што се обично узима, и но што обично бива. —

Школин и наставников рад могу у многоме да се сравне са радом машинистовим на локомотиви, и окретничаревим на прузи. Машинисти и окретничари за иста не сачињавају железнички саобраћај — у сравњењу према оној огромној множини осталих чињеница, које све скупа утичу и управо сачињавају светски саобраћај помоћу железница. Па и опет без добрих и ревносних машиниста и скретничара цео би тај саобраћај морао имати са свим други облик, и бог зна би ли могао без њих у опште и постојати.

Још је дешша уподоба са малшшинистама, крманошима и капетанима на лађама. Капетани, крманоши, и машинисте сами за себе не сачињавају за иста свецки саобраћај на морима и рекама. Па и опет су они битна чињеница, и без њих цео водени саобраћај мучно и да би постојао, морао би имати са, свим други облик напретка и са свим друге размере.

Исти је такав односи између школе и наставника, људцког

у опште, или неког народа на по се, Школа није свемоћна нити.

је једина чињеница у оном огромном природном процесу, што се зове напредак — али је изванредно важна, чињеница, без које данашња цивилизација не би ни постала, нити би могла да, опстане,