Учитељ

169

ни да иде даље у напред, да напредује. Кад би сад на један пут нестало на свету школа и наставника, љуство би застало у свом развитку, и за неколико деценија заузео би цео ток друштвеног развоја други правац и други облик У друштву би завладали други односи.

Тако је важна чињеница у данашњем друштву школа и наставник.

Школа није свемоћлна — ко то тврди, тај иде у крајност. Но школа није ни по све немоћна — ко то тврди, и тај иде у крајност. Школа је једна чињеница у друштву, један орган у друштвеном организму — али и врло важна чињеница, и врло важан орган. Кад та чињеница не дела, кад тај орган не ради као што треба, онда и цело друштво, и цео друштвени организам пати и развија се ненормалним путем. Тек кад све органе свог организма негујемо са довољном пажњом, тек кад сваки орган врши свој посад као што треба — тек тада смо здрави и срећни, и тек тада нам иде све од руке. Ко жели среће српском организму, тај треба да се труди, да му и школа — један од најважнијих органа буде на своме месту, и да ради као што треба.

Српска школа, то је храм српске среће — или гробље српске несреће. Српски наставници, то су свештеници у том храму или гробари у том гробљу.

Па и опет колико нас је, који смо потпуно свесни тога% Колико нас је, који нашем овако важном иза иста светом послу поклањамо сву ону пажњу, коју он изискујег Колико нас је, који не сматрамо школу, као канцеларију, у којој смо дужни да одседимо пзвесно време, да упредајемо« извесне предмете, и да »„испитујемо« ђаке из њих — ако оћемо да сваког 26-ог добивамо своју плату, без које не бисмо могли да живимо, ни ми ни породица; А колико нас је опет, који смо ту плату за иста и за-

служили% Чешће размишљање о овоме може бити само од користи пи за школу и васпитање, и за ученике и нас саме — и за наш ку-

каван српски народ.) — ит -–

пеш љаи си пуан.

1) Обраћамо пажњу читатеља на ове белешке од нашега пријатеља и вредног сурадника. Ур.