Учитељ
210
Ако два реда представа, имају један или више сличних чланова, то може репродукција једног реда прећи на други ред, они се укрштају н. пр. у сличним изрекама или песмицама. Репродукција по овом закону зове се идеја асоцијације.
Ако су представе у свези са покретима, то и за њих важе они закони, на томе се оснива вештина свирања у клавир, читања и писања. Вољни цокрети постају тиме невољни.
На овим законима оснивају се и ове појаве: песма се лакше репродуцира него проза; писац при писменом саставу за какав говор, који хоће да без погрешке изведе, при сваком делу почиње из почетка, и прву реченицу подвлачи. На овоме се оснива и учење говорења више страних језика. Представа објекта веже се са именом тако, да са наглашењем речи и објект ступа у свест, а при представи објекта одмах је и име ту. На томе се оснива и постајање једначина и начин говорења, у сликама. Овим се даље објашњава и стање целокупне символике, у колико се овде једним знаком изазове у нама читав ред сродних представа, н. пр. крст нас подсећа на све страдање Христово. Ако се представе необично живо репродукују, „онда их сене можемо отрести“, тако, да могу и саме чулне органе дражити, и добијају карактер спољашњих надражаја. На овај начин, постају тако зване чулне обмане или халуцинације. Тако може н. пр. каква жива успомена на неког милог нам покојног пријатеља , а за време ноћне тишине, изнети нам пред очи слику његову и учинити као да чујемо његов глас. Убици се представља глас и слика његове жртве.
Памћење.
Способност душе да задржи представе и да их непромењене репродуцира зове се памћење. Она је стовариште за све наше мишљење и неопходна основица за све духовн: операције. Може се њена вредност преценити, ако се за циљ укупног духовног 0о6разовања сматра богаћење њиме, и ако се ово образовање сматрало као зависно од количине материје за памћење; а може се сувише мало ценити ако се хоће научити мислити, а да се предходно не прибере материја. Услови за памћење јесу: ај у лакоћи схватања, 6) у трајању представа, в) у верности понављања. г) у обиму, д) у примљивости; отуда се говори о јаком, слабом, верном и дугом памћењу. Даље се разликује памћење места, бројева ; имена и личности.
По начину присвајања представа, разликују се обично: механично, јудицијозно и ингенијозно памћење.