Учитељ

224

кав, међу тим зна се и то, да сваки од нас научи још у детињству ходити, и ако ништа не зна о законима равнотеже.

Кивописац, скулптор и музикант свагда производе ефект таквим својим радовима, који више блистају по Форми него по озбиљности саме замисли. Ово бива у почетку њихове каријере, но доцније се они труде да им даду озбиљнији карактер и почињу измишљати најсложеније и савршене производе, ма да се ово често врши на штету оригиналности.

Исто тако се развија и песнички таленат, некад пре а некад после, што зависи од тота коју је врсту поезије сам песник изабрао. Песник трагичар, од чијег уображења највише и зависи да, постигне успех својим делом, може раније доживети потпуно развиће свог талента него песник, који се посветио комедији или описивању природних појава. Јер, овоме последњем није доста да има само развијено уображењс и да добро влада језиком, већ мора имати испитивачке моћи, која се развија тек у зрелом добу. Молијер је написао најбоља своја дела кад му је било око 46 година. Тада се јавише на позорници: Је Мазапћгоре, је Тагше, ГАуаге, Је Воцг22018 сепћопипе; а тек пред своју смрт написао је: дез Еепупез зауалев.

И тако видимо, да је уображење једна од наших умних радња, која се најраније развија ; испитивање и размишљање јавља, се после, а најпосле се појављује Философска способност, која се не бави више испитивањем чисто материјалних предмета, но жели да разјасни и сам почетак њихов, па се зато удуби у све могуће метафизичке апстракције.

Историја наука доказује нам да и развиће опште човечанског ума (у опште узевши) има исте фазе, као и развиће умних способности поједине личности.

Памћење је умна особина, која сеу детињству најјаче јавља. Па ипак, ако би хтели да изазовемо у себи најраније наше успомене, онда ћемо видети, да оне не допиру даље од наше З-ће или четврте године. Ова драгоцена умна особина јесте једна од најбитнијих елемената за добијање знања, и у исто време, прва особина, коју ми најраније губимо. Памћење имена најпре се губи;о овоме се може сваки уверити кад му буде 45 година.

Памћење се развија пре од уображења, које само слаже елементе, добијене памћењем, на разне начине, како би од њих произвела или научне појмове, или представе, којима ће се користити литература и вештина. Разум достиже потпуну зрелост тек доцније.

На основу свега досадашњег долазимо на закључак, да се умне особине развијају и код животиња онако као и код човека, само