Учитељ

228

за комедију је потребно веће умно развиће, дубоко познавање људи, и она мирноћа која је својствена испитивачу, кад је он сам много преживио и млого осећао и тиме утишао у себи опасну игру страсти.

У.

Између наших умних и физичких особина треба увек да постоји равнотежа. Ако буде равнотеже ондаће ум човечији моћи да произведе све оно, што се може очекивати од најбоље организације, само ако она није повређена од излишности или од недостатака ; а чим се поруши равнотежа онда и особине човекове страдају и болују.

Сувише снажно развиће наше Физичке организације утиче на, то, да ум постане лењ и болестан; сувише слабо развиће Физичко, а особито онда кад млого ради нервна система, особито узбуђује ум од чега постају најубиственије последице. И у овом случају важи пословица: утоепз запа ш догроке запо.«

У детињству се почињу развијати најважније умне особине човекове, с тога је потребно да се при васпитавању деце обрати на то особита пажња; у то време треба се побринути за то, како ће се у детету развити тачност вида и слуха и Финоћа осећања. Ако се ова чула правилно развију, онда ће и дете лакше добијати појмове и његове умне особине појавиће се са већом снагом и хармонијом. Несавесност и славољубље родитељске обично доводи до противних резултата. Овакви родитељи хватају у лету прве знаке умног развића, радују се раној појави мишљења код њихове деце, а не знају каквом се ценом купује угађање њиховом самољубљу.

Веома брзо развиће разума руши физичку снагу. Младе биљке, које израсту у стакленим баштама, рано стигну и донесу род, па вато рано и угину, задовољивши наше нестрпљиво љубопитство. То исто бива ис већином генија, који се рано јаве; они обично сврше веома несрећно, јер не бивају дуговечни. Закони природни могу се нарушити, али онај који то учини биће кажњен.

| Недовољно развиће умних особина има за последицу то, што ће Физичка страна преовладати и страсти се ни чим не могу уздржавати, У опште, недостатак умног развића спречава развиће, физичких особина, лишава физиономију смишљеног израза, гипкости и грације. Лабријер је добро казао, да: „нема ни једног покрета, у коме се не би огледала наша интелигенција. Будала нити иде,