Учитељ

62 с> н~

заднивене прозоре. Ради се у тој настави поглавито са равгледањем појединих објеката, који јој у потребу засецају. па и они се често износе у подражавању или сликама. Утицај овакве наставе на извежбаност у говорењу, нећемо ниже оценити, но колики и јесте, али само оно што је ко собом загледао и посматрао онако како јесте од истине, може једино бити узвишено на степен свести, те да «унутрашњи човек» тиме буде унапређен у своме образовању. Што год школа даде својом наставом очигледном на предметима сликаним, пуњеним и подражаваним, или чак на истинитим, али појединачним и ретко посматраним природним предметима, може истина послужити за поуку или буђење тежње ка учењу, али ће тешко отворити срце и осећања за појимање учешћа у природи. Мало то има образовне вредности, што ће наша деца основне школе бити поучена о броју пераја у риба, о деловима тела и особеностима пса или коња, о облику и броју цветних делова, о изгледу, боји и називу наших домаћих и предеоних тица. Само би они разговори донели унутарње добити, који су из детета измамљени о ономе што је оно само видело. где, у каквим приликама, са каквим је животним знацима оно те предмете посматрало. или га чинимо пажљивим, шта има на истиха да посматра. Појединачни, у школи изнесени предмети, и нехотице скрену на анатомска претресања, · за која ученици наших обн. школа — или још најмлађих разреда — никако нису дозрели, а са којим разговорима. она морају још и из других узрока бити поштеђена. У првим годинама учениковог школовања ваљало би да се ради само са самотворним посматрањима дечијим, ињих – прерађивати. Тада само подигла би се у духу де"ињем извесна сопствена, собом стечена тековина, и снага би му се пооштрила, да исту мало по мало умножи. Тада би ми нашли и најбоље срество за прве почетке за образовање говора. јер овај се не унови с поља у дете, него "се развија из круга дечијих мисли, дакле из унутрашњо-