Учитељ

269

приуготови, а алпијски предео, предео високих брегова, у стању је само онај да као мађијом изнесе пред духовно око, који прилази опису алпискога света са посматрањима, која је он у другим планинским крајевима сам чинио.

Готово по свима областима наставе, бар у реалним предметима, срества за поуку равно се сматрају са срествима за очигледност. Ово нарочито важи у јестаственим предметима. Наука о природи данас је у центру духовнога живота, и са својим млогим огранцима налази она своје волиоце у пространијим слојевима, но ма која друга наука, а поглавито у круговима учитеља основних школа. Јер њени су напретци беспрекидни, њен је метод утврђен и њени су резултати практични. Она (наука о природи) од својих трудбеника не тражи као предуслов дуг и мучни пут научнога образовања издаље, а награђује их радошћу сопственога истраживања и сопствених ресултата њихове делашности. Одовуд је по основну школу произашао млоги благослов, али је и доста. недаће постало. Управо та јестаственичка настава није свуда са свим збацила обличје студије и науке. Оно опште заинтересовање, за које се мисли да на сигурно постоји свуда спрам наука о природи, претпоставља се у равној јачини и код деце. Па пошто се са овим заинтересовањем у равној мери замишља и општа, приступност, па дакле и разумљивост ових наука, то се онда мисли. да се детету за образовање ума и срца, дакле и ништа очигледније не може дати, до поуке о предметима и појавама у природи. Али утоме и лежи та велика заблуда, што се мисли, да се и детету ова поука може дати онако, како ју је који од нас сам примио од праве науке. Да, свако је. дете радознало да чује што о цвећу, које у киту скупља, 0 тицама чију песму слуша, и о свима. предметима, које оно види и посматра у природи, истина, је да хоће да уочи и како шта бива, али су његова сопствена чула мерило његовог заинтересовања спрам при-