Учитељ

270

роде. Ето вам сад нато наставе, и она заодене предмете природине својом научном одећом, учи, како се млоштво створења ређа по знацима, муком изнађеним. труди се да описи буду што сређенији и сашто мање празнина. приказује могућност и нужност појава у природи помоћу вештачких огледа, — и настава тако отуђи дете од онога, где је оно познато било или где би се све више и више саживило, на место живота истави сувопарне доказе и научењачка расправљања, и прекрили копреном сопотвена примећавања чула детињих. У детету се тада свршује врло често један процес, сличан приликама, које се чешће виђају: а наиме да дете саставља лепе писмене задатке о накаламљеним предметима, док о свакадашњим пригодама свога сопственог живота не може да каже «ни две у накрст;» иди да му врло течно иду механичке рачунске операције, док не уме да се нађе кад му се даде прост задатак, какав се у практичном животу налази. Ми живоме бићу — као дете што је — причамо врло млого о предметима, које оно не види, ми мислимо да морамо да му ставимо на услугу свеколики научни апарат, да му не закратимо ни чуда микроскопска, пспољавања, тајана галванске струје, теоријске доказе преламања зракова, произвођење одвајање) кисеоника помоћу зелена лишћа ит. д, а заборављамо при томе да ми детету прилазимо махом догматизмом, а не очигледно, па шта више да му покрећемо често и лажне преставе. Јер дете, са свим природно, пренаша теорију експеримената на природу у целини, као нпр. мало час именовано образовање кисеоника. и мисли да је обмануто. кад топ овде не види. Има у наукама о природи млого путова сазнавања, који се само науци морају преоставити и који никад неће бити популарни, јер само наука, корак по корак, а не опште образовање, може њима ударити и добивене ресултате прерадити. Само научењак може са духовном коришћу да прекорачи непосредни круг природе и људских одношаја, који га, окружују, народ не