Учитељ

211

може никад, а још мање може дете. Оно зна само за посматрања, а неми за истраживања природе.

Али у небројеној мложини јестаственичких књига и упута, па имеђу онима које су намењене за осн. школу. има их врло мало, које су саобразне овоме начелу. Као похвална изузећа наводимо: УУаспега, Епг ескипезгетвеп а дег Моћпашћђе , та Нарз ипа Ног, то Ууаја опа. КЕ, ја. дер Шепаћ, — Око Ше: «Уагтши ипа Уегр, Зирее : Гле Мупегајавје 1п дег МоЈкавећије, — Вегпаге в, Мабшивзепвећа вегеће Мојквбпећег,). ма да овим наводом висам именовао све литерарне појаве, које би се овде могле именовати. И у овим се именов. књигама поучава и знања се придобијају, но само тако, да се сопствена посматрања изводе у свест, а закони се изводе из познатих појава. Природа и дете у своме узајамном односу. —— а не научни систем, не научни закључци и докази научних књига — могу бити средиште јестаственичке наставе у основ. школи. Техничка страна природних наука, која, је управљена више на практичну добит и материјални интерес, спада у скромној мери у основну школу. Већина Физикалних експеримената прешла је из научних књига у осн. школу, њима се ништа очигледно не преставља, јер се њима узнови у свест тамна престава,

која ту већ постоји, они — експерименти —- не полазе од посматране појаве, него доказују Физикалне закључке «законе»). Ми се са њима налазимо у једној области,

која је, кад се једном уђе у њу, безгранична и чини готово немогућним елементарно поступање. Па није ли се већ толико дотерало, да је нужно да се заплетенији Фи зикални апарати прво на моделима објасне! При свима тим опитима можда ће учитељ чешће изгледати детету као какав «чародјеј», но што би му био тумач тајана,

1 И ). Наводимо оригипалне наслове књига, ако би их ко хтео на~ + а 5 бавити, да му је олакшано. Из првоименованих било је и неких превода у «Учитељу» 1887. од Преводиоца.