Учитељ

278

Кад опажа код куће само свађу и неслогу, отупљава се у њему осећање за слогу и мир; кад види да се у невољи друг другу подсмева, постаје и оно злобно подсмевало.

Још већма се отупљује у детету осећање за добро непосредним неговањем задовољства у зломе. Неки будала навађа дете да рекне некоме неку грубост или лаж. Дете не зна још шта је у грубој речи скривено, но видећи како га за то хвале, како се одрасли томе веселе, добија вољу за лаж, грђење и друге сурове речи. Врло је раширена зла навика навађати дете да се свети на стварима, на које се било ударило. Како сетим оптерећује задаћа, да се упути доцније дете на опраштање увреде, особито нехотичних, од којих се човек у узајамном дружењу не може сасвим да сачува! даловољство у зломе постаје у детету до сад непоквареном највише тада, кад од једном дође у друштво са распуштеном децом, па, пошто је без надзора, може да чини што му је драго. Новост злога, обасјава ту највише чула детета. Пошто не може да појми зашто је се тај или онај неред или неваљалство од њега крило, дете од сад све за тим тежи.

Где паметна и брижна матер чува душу детета, да се у њој не би рађало задовољство у зломе, тамо има школа задаћу врло олакшану. Наравно, онда је потребна велика пажња, па да се не би добра деца у самој школи покварила од неваљале. „Ову реч, ову непристојност научило је детеу школи“, жали се не без разлога брижљива матер. То се наравно не може разумевати тако, као да би школско учење водило к непристојностима, већ да се деца. разног моралног васпитања у школи друже. Учитељ је обвезан породицама и својој сопственој задаћи, да пажљиво истражи, која деца не смеду у школи заједно без надзора да разговарају. У препуњеним школама, то је наравно готово немогуће, да се забрани деци опште узајамно дружење — стога је дужност општина, које маре за моралност деце, да број разреда одговара броју ученика.

Чланци, којима је циљ утицати на. морално васпитање, треба да показују добра дела у таквој светлости, да би се деци допала, зла пак — у колико их већ деца познају — тако, да им се огаде. Но пошто само читање није за тај циљ довољно, треба учитељ својим речима допунити, шта треба. То је слично као при посматрању неке слике. Слика сама по себи може бити да добро утиче на посматраоца, њему се допада, но ако му стручњак објасни скривеније лепоте и све остало што треба, па дату слику разуме, онда је њезин утицај много јачи. |

Ако у детету негујемо вољу за добрим, онда је оно на нај“ бољем путу да чини добро само зато, што је то добро. Тоје нај-