Учитељ

> со ~

издржавање ђака пало бина терет пелом срезу. Друкчије се овакви заводи не могу ни замислити, по што ће се у њих стицати ђаци из целог среза; а и ред. дисциплина, и остале погодбе за уредну наставу и васпитање много зависе од таквог начина живљења. Можда, би нам се могло пребацити, да подизање им издржавање оваквих школа било би скупо, и пало би тешко народу једног“ среза. Доиста, трошак око тих школа не би био незнатан, али, свакојако, најтеже би било подићи саме зграде и снабдети их нужним земљиштем; с тога, мислимо, да би ваљало сиромашнијим срезовима држава повцем у помоћ да притекне; или, бар Управа Фопдова, својим зајмовима олакша подизање зграда. Издржавање ђака и 00тали школски трошкови били би неосетни за један срез; тим пре, што би сама школа производима својих пољских радова олакшала те издатке. У осталом, ми тврдо верујемо, да би народ одмах увидео користи, које би му овакве школе могле донети, и за подизање њихово никакве жртве не би зажалио.

За овакве мале стручне школе потребни су и стручни наставници. Ради тога, ваљало би одмах отворити: „Пољопривредну Школу" којој би био искључиви задатак спремати наставнике за ове ниже пољопривредне школе. За мале трговачко-занатлиске школе, наставла лица могла би давати садашња "Трговачка, Школа у Београду, кад би је држава сасвим у своје руке узела и преуредила према, задатку који би се од ње очекивао. Међу тим, пре, него што би те школе почеле у довољној мери давати стручна лица, могли би се корисно употребити за наставнике и бивши ђаци земљоделоко-шумарске школе; а за предавање споредних продмета и бољи учи тељи основ. школа.

На завршетку, да прегледамо главне користи, које су везане са отварањем овакових школа.

1. Пре свега, одала би се пошта и признање маси нашег народа и његовом занимању, о којем се до сада најмања брига водила. То би била велика. морална добит.

9, Ове би школе привукле к себи многе од оних ученика, који до сада улазише у средње наше школе, да би се после две три година учења, тј. кратким путем, докопали какве државне службе и тако постали нека вајна господа. Оне би у исто време учиниле, да би се могле затворити неке ниже гимназије и реалке.

3. Но највећа и непосредна корист од овакових школа јесте у томе; што би цела' наша отаџбина добила веште и добро писмене раднике за све гране наше народне привреде, као год и добре трговце и занатлије. На тај начин препородило би се наше народно