Учитељ

296

вратност према занитима, и ако је природа самог тежачког рада таква, да захтева ма и најмање знање из неких и неких заната, Истина, је, да се п сада могу видети код наших тежака по какви радови у најпримитивнијем облику из котаричарства, плетења сламе и дрводељштине; али се они ни најмање не развијају, не усавршавају, ако још и не опадају. Школа треба и мора. да узме иницијативу у томе; њојзи нека дакле дође у дужност, да млађем нараштају омили изучавање заната, у којима наша земља све већу и већу потребу осећа. Изучавањем заната на овај начин утирао би се пут ширењу индустрије, и спасла би се у неколико земља од будућег пролетаријата. Лакши занати за кратко време постали би својина целог народа, њима би се он нарочито преко зиме бавио коју сада готово целу (мушкињеј у нераду и беспосличењу проводи. Узмите сада у рачун последице и моралне ') и материјалне природе, које нерад собом вуче, па помислите на важност ручног рада коју собом доноси! Само пак изучавање заната подешавало би се према потребама становника околине, у којој се школа налази. Тако, у винодељској школи, изучавао би се качарски занат, као преко потребан за виноделца; у шумарско — сточарској: дрводељски, нпр. израђивање вила, лопата и других дрвених алата; у ратарско воћарским, изучавало би се: котаричарство, плетење сламе или други какав лаки занат, који олакшава вршење главног тежачког рада.

Природно је мислити, да подизање и издржавање оваквих школа било би тешко и за богатије ошштине, него што су данас наше сеоске; с тога би оне према данашњим приликама могле бити само среске. Ја имам на уму срезове, који ће се по новом уставу образовати, и који ће бити довољно моћне и крупне јединице, да бар по једну школу у први мах подигну и одржавају. Најпре би са закопом донело, да се у сваком срезу мора у року од 3 — 4 године подићи, и нужним земљиштем и осталим потребама снабдети по једна мала пољопривредна стручна школа; а у варошима и варошицама, које броје, рецимо, више од 1000 пореских глава, мала трговачко-занатлиска школа; среска пак скупштина, одлучила би: какву школу жели имати у својој средини. Министарству (Пољопривреде%) била би дужност, да изради детаљне програме и наставне планове, за сваку такву стручну школу.

Док би мале трговачко-занатлиске школе могле опстати као отворени заводи, пољопривредне школе морале би бити интернати и

'). У нас још нема Моралне Статистике за целу нашу земљу; а вредно би било дознати, које се годишње сезоне догађају највише злочинслва и остали престуци. Ја тврдо верујем, да се зо пајвише догађа зимњих месеца, кад су пољопривфредници већином беспослени.