Учитељ

310

оп захтеву сићушних дневних интереса“. Резултат је свега тога сувремени хаос, у коме се наше друштво налази.

Истина је. Али наша интелигенција није ни могла друкчије да ради, њена кривица није баш толика, као што писац износи. Пре свега напомињемо ово: поставити самостална начела, по којима треба да се управља целокупни народни живот, и, што је још много. важније, радити у животу на остварењу истих начела — то може само човек са независним положајем, човек чији живот не зависи од ћефа овог или оног министра, човек који не живи од државне службе. Међутим такве, самосталне интелигенције код нас нема. Код других народа у редовима богате буржоазије и аристокрације јављају се интелигентне снаге, које ни од ког не зависе. Код нас-тог» нема, ми смо сиромаси сви од реда. Средњевековну нашу аристокрацију уништила је турска навала; робовање је опет препречило. развитак богате буржоазије. И с тога данас, ван државне службе, и немамо интелигенције. Да, потребан је претходно извесни економски развитак, потребно је да се у друштву накупи извесна коли– чина сувишног богатства, и тек онда има могућности да се јави самостална наука и Филозогија.

И тако дакле за хаос, који данас влада у нашем друштву, није крива толико наша интелигенција, колико наш историјски развитак п прилике, у којима данас живи наш народ. Управо те прилике су и узрок, што је наша интелигенција оваква каква је, а не друкчија.

Даље писац у предговору вели, да је узео на првом месту да говори о васпитању и просвсти „с тога, што се на васпитној и просветној области највише застранило од здравих васпитно-просветних | начела.“ Да ли је то баш тако2 А зар то није још веће уклањање од „здравих начела“, кад се н. пр. полицији даје п судска власт, или кад се трговачки уговори склапају на своју штету, или кад су судови уређени да правице у њима нема, или кад једна мала и. сиромашна земља место народне издржава стајаћу војску ит. д.% Да ли је писац разгледао и све остале погрешке на свима другим пољима народног живота, и да ли је тачно измерио колика је штета од тих осталих погрешака 2 Сумњамо да би тада дошао до резултата, дасебаш у просветној струци највише грешило против здравих начела.

Завршујући предговор, писац вели: „што се тиче критике, с · те смо стране потпуно спокојни, поред осталог још и с тога, што у нашој књижевној градини већ одавно то биље никако и не расте“. На шта се односи оно „поред осталог“ 2 Писац ваљда мисли да је он непогрешим %г Признајемо да тако говори само јако убе-