Учитељ

313

тачци могло би се по нешто приметити данашњој педагогији, али њени основни појмови о васпитању сасвим су тачни, и готово се не разликују од пишчевих пазора. Из свега овога излази јасно. да писац нема места што се онако опоро понаша према васпитачима и просветницима народа.

Даље писац разлаже у колико човек, васпитањем, може да утиче па природни развитак, и како се васпотање може за врши; и на послетку долази до резултата да уваспитавати човеко по нашим захтевима а природном методом значи кварити природне комбинације и снажити једне, које годе нашим захтевима, па штету других, које су нам неповољне“ (с. 43). Те би се измене у комбинацијама извршиле и саме собом, природним развитком, без утицања човечјег; али Само за врло дуго време; човеку је пак дуго да то чека, «људи су самим бићем својим нагпати да интервенишу и тако васиштавају, јер прилике опстанка расе или друге каке чињенице, које улазе у тај склоп, захтевају да се снага људска јави саду овим, сад у оним облицима“ (е. 42). Дакле васпитања мора бити, оно је пужно и потребно.

|осле овог првог долази други одељак, који говори о основном васиштању. После неких напомена односно тога, на који се начин може вршити васпитење и колика је његова важност, писац опети у овом одељку удара па педагоге. На стр. 48. и 49. гели како је „Фанатичко веровање века родило новог месију“; даље говори како ву „ученици васпитних наших пророка (Русоа, Песталоција и дру: гих), садашња педагошка секта, начинили од пауке великих својих претходника оно исто, што су начинили Фанатички следбеници редигиских пророка од науке њихове — велику мађичку лукративну трговину» ; даље спомиње како су „педагошки Фанатици напунили данас својом хуком сву сферу јевропског живота, и од педагошке наукс начинили занат за животарење;“ на послетку вели да „педагошка секта, која толико вапије за васпитање, има толико исто појма о правом „васпитању, колико религиозни Фанатици о правој религији“.

Рецимо да је све тако. Али шта на послетку оће писац, г. Миловановић 2 Зашто непрестано излива свој гњевна проповеднике те, како оп вели, ново религије Зар он незна да никад ни једна, идеја 'није победила, за коју се нису бориле гомиле Ффанатикованих бораца, који се, рузуме се, не могу мерити с ђенијалним првацима 2 И је ли каква "штета отуд што постоји једна „педагошка секта", која се с Фапатичком енергијом бори да држава и друштво воде бригу о образовању сваког свог члана, да се народној просвети створе чврсти "темељи 2 Шта оће, још једном питамо, Г. Миловановић ;