Учитељ

838

Ну одакле, од чије стране треба да дође побољшање стања у светуг Од владалаца или од поданика Ако ли се то од владалаца тражи, то онда и они треба да имају боље васпитање т. | да буде боље васпитање принчева; а погрешка је што им сву младости све дозвољава. Дрво неко, које само стојина пустом пољу, расте на криво, и шири своје гране на све стране; али дрво, које се у шуми находи, расте право, јер му недају друга дрва да се криви, и тако тражи, право пењући се изнад свију, ваздуха и сунца.

Тако је исто и са принчевима. И, увек је боље да једног принца васпита васпитач из броја поданика му, но да га васпита неко који му је раван. Добро можемо одозго тек у том случају очекивати, ако је васпитање изванредно добро. Овде су још главно и приватна брињења, а не као што Баведов држи помоћ владаоцу; јер искуства нам показују да они никада нису смерали за добро света. (2 Ур) Толико, колико за добро своје државе, да би циље своје постигли. Па дају ли они за то новаца, тоим се онда мора пустити на вољу, да и план изнесу. Тако је у свему готово што се односи на изображење човечија духа и проширење човечија знања. Сила и новац не дају пикако ни једно ни друго, но могу само у неколико да олакшају.

Према свему и уређење школа да се преда и повери најсавеснијим и најбољим зналцима, и да оно од њих заваси. Целокупна култура почиње да иде од приватна човека, и одатле се све даље проширује. Само трудом оних људи, који раде и учествују за постигнуће општа добра, и који су способни за остварање идеје боље будућности, — само трудом тих људи могуће је усавршавање природе човечије и постепено постигнуће њена циља. Погледајте само, како крај свег тог по неки великан сматра свој народ за део природна царства и даје вам своје намере, да се само и даље наставља. Највише, што се ту захтева, јесте вештина да се поданици што боље могу употребљавати за разне планове. Наравно, да приватни људи морају прво природни циљ пред очи да имају; али треба да одма нарочито и на развиће човечанства обрато поглед, да не буде само вешто но и часно, поштено, и да — што је најтеже — да траже, да им потомство све даље иде, све се више развија, но што су они сами....

~а

О срне О