Учитељ

85!

употребљава, гради од чисто природног лажни нагон, злоупотребљава онда свој разум, те да ове лажне натоне задовољи, и тако постаје опасније биће но и сама животиња. Ко томе долази још и мешање са поквареним људима ; и онако недозрела јабука услед додира са другим трулим јабукама и сама отрули.

Други пак васпитачи васпитавају без начела. Они се држе само искуства, које су сами или други учинили Покушавају час ово час оно, но овде не може васпитавање да донесе никакве добре плодове. А како би другчије могло и да буде, кад васпитач нема никаквог одређеног програма, никакву одређену циљ и никаква-начела. Васпитава се тако од дана до дана, на сумце Сасма као онај сликар, који је нешто сликао и кад су га упитали шта слика, он одговори: «што буде». А кад је са радом био готов, он напише испод тога: «ово је петао.»

Има васпитних правила, која су изведена из изкуства и која су добра. Но ако васпитач не може да увиди њихову свезу с начелима ума и са последњом цељи вас питавања, онда само тумара по мраку.

Трећи пак васпитачи, научили су општа начела из књиге, али немају никакво искуство а и не рачунају на њега, но васпитавају по тим њиховим општим начелима. Они се не обавиру на особине сваког свог васпитника, Овај начин васпитавања наодимо особито у заводима. Но ту нема много вајде, јер се не пази на једно главно начело а на име: да васпигач треба поред општег добро да позна и појединости, и да са њима поступа на особити начин. Што ов буду више угупшвале појединости, у толико оне јаче излазе на површину чим се васпитник остави самом себи, или се никако и не јављају, што је опет сасма не паметно. |

Дакле, нити су довољни искуствени закони без на-

чела, нити општа начела без искуства, већ треба обоје спојити.