Учитељ

338

онако, како би друге, аи мене, подпуно задовољио. Учио

сам. Прибирао сам материјала. Обрађивао сам га. — Тешко је то, друже, писати о некој ствари, о којој се има површног знања, или, као што има случајева — никак-

вог., Задатак васпитавања веома је тежак, а још теже је учити неког другог, како треба да васпитава. Ја се реших тек сада, да ти твоју, а уједно и моју, жељу испуним. Ја се латих тешког задатка, и ласкам себи, да сам га у неколико и постигао. Тим нисам хтео рећи, да сам непогрешим. Не. Од сваког ћу примити оберучке и са искреном благодарношћу паметну и братску примедбу, јер се само тако долази до праве истине.

Туга, о којој ми тако исто пишеш, да те спопада при погледу на ону покварену, напуштену и подивљалу децу, и која те доводи кад-кад до очајања, и мене мори. И јаје осећам, мили мој друже, али, ја и лек знам против ње. Лек је снажна и чиста заузимљивост паметним васпитавањем, те да се светске боље по могућству умање.

Куда мора човек и народ отићи, кад одступају од природе и неће да слушају ум:

Бацимо само један летимичан поглед на прошлост Француза, па ћемо видети, докле их је довела њихова, неприродност и неумност. Пре стотину година, опомињао је Французе Михајло Монтањ. да посматрају ред у природи и да уче од животиња како се природно жива, На скоро за тим, опомињаше их Пир Карон, да је човек, да он треба сам себе да позна, паметно да мисли и ради. Али залуд, Французи не хтеше следовати ни природи ни уму. У место да се обазру на унутрашњост, они се обазирали на спољашност, и тражили су сјај, блесак и силу. Тада дође «човек од природе и истине» Жан = Жак-Русо, који је оплакао из темеља покварени свет и стаде да приповеда повратак ка природи и истини. Француска га не послуша. Онда дође Наполеон непријатељ природе и истине, а с њиме дође и страшни суд Француској.

а