Учитељ

давања,; који би служили за понављање, кад су деци књиге одузете,, не слажем се с њим с тога, што ђаци сами не могу да праве ове изводе добро, а ваљда неће тражити да их наставници за све ђаке пишу, ни да им сваки извод поправљају, па ваљда ни да им диктирају.

У оне мане наше осн. наставе, што у њој нема многих особина, које мора имати, — г. Јова увршћује, на првом месту, слободан ђачки живот у школи ван часова, а на другом, форму наставе. О садањем ђачком животу (ван предавања), како оних ђака. који због даљине ноћевају у школи, тако и оних, који због близине иду својим кућама на конак, навео је рђаве стране; за прве: рђава храна пи неудесан стан; а за друге: путовање без надзора, те се деца деморалишу , једући зелено воће, разболевају се; и изнурени путовањем, вели, нису способни за умни рад. Да се све ове мане уклоне, он предлаже да се установи интернат. Све ове примедбе, бар мени се чини, умесне су, само је требало још изрично ударити на нехатност министарства просвете према овом врло важном предмету, за који су позвати садањим законом о основним школама, да пропишу правила.

О Форми наставе он вели и овде оно исто, што је рекао говорећи о манама у које је настава запала из тежње за бољитком Само ми је једнако загонетно од куд сад, на један пут, ово хваљење старог начина учења!!! А у место тога требало је казати само, да разумевање треба добро утврдити, па да постане памћење, те да се тако разумевању осигура трајност у свести. Он изрично каже, да је стари начин лакши и за ђаке и учитеља, јер примљива. дечија душа, вели, то брзо запамти и поноси се као својом својином. — Сви ми, васпитаници тог старог начина, још се сећамо те г. Јовине улакоће«“ старог начина, његове брзине памћења и његовим располагањем као својом својином; с тога нећу о том више ништа да говорим, већ остајем при ономе што сам напред рекао говорећи о овоме.

Говорећи о манама код појединих предмета, г. Јова напослетку вели: унаша основна настава, као народна, још је мало народна. Сем онога, што омладини његовој у школи даје неко опште образовање, ви не налазите у њима ништа што би им потпомагало тај живот народни, што би га усавршавало.“ Одмах ва тим, замера, што је Пољска Привреда бачена у вишу основну школу , те тако се она готово никако и не предаје, пошто ових шкела по селима и нема, Да расмотримо прво једно, па друго.

Ово прво, што је речено о пародној школи, оће да каже како: наша осн. школа не спрема ђакс за живот у материјалном смислу