Учитељ

ИЗ ШКОЛСКОГ ЖИВОТА

ови

Водена змија није отровна.

Марта 19. 1881 био је леп дан, за то сам учинио пре подне излет у поље, и том смо приликом одмерили на друму од последњих кућа цео километар, те да деца на правом друму добију тачан појам о дужини једног километра '). Кад смо се вратили из поља, прво смо отишли у школу, те смо се мало поодморили, и. мало прошалили, а у тој шали скоро и нехотице поновили смо главне ствари из излета. Тад сам пустио децу да пију воде —— а не одмах при доласку онако уморну — и да сврше нужду, па ћемо онда у школу, да продужим даље наставу у школи.

Чича, Алекса, школски послужитељ, премештао остатак дрва, од зиме у један крај од авлије, па нашао змију, и убио је. Кад су деца изашла у авлију. она је нашла, и пакупила се око ње, те је посматрају. Један најслободнији из Ш. р., Никола Стањевац, сељаче из Грабовца, осекао јој главу, па јој тражи зубе. Кад јој није нашао зубе, он јој извадио црн, двокракаст језик. |

Ја бех и сам пошао у нужник. Кад ме видише деца, гракнуше у глас:

— Господине, ево змије!.... Господине да видите змију!.. Господине, одите овамо!...

Дођох међу њих. ;

— Је л да није ово, господине, шаран; ево нема, зубаг запиташе ме. Камењарку познају моја деца из Ши ТУ р. добро, јер сам држао још јесенас предавање са стварном, мртвом, камењарком. Шарана не познају — а не познајем га ни сам — и не могу да га разликују од обичне водене змије.

Није — одговорих им, пошто добро загледах, и уверих се даје обична водена змија, по оним црним мрљама на врату с обе“ стране, а иза њих одмах беличасто жуте. — А је л камењарка ' — запитах. НЕ ~

1 Д ) О томе ће бити нарочите белешке.