Учитељ

386 +

њим не може да уједе — или „пбчи«“, као што се у овом крају говори. Но још нисам смео да пустим џрсте од врата. У мојој школи отворисмо јој уста дрвцетом, те се уверисмо, да нема отровних зуба. За тим хтедох да је метнем у стаклену теглу. Но деца захтеше, да је пустим на патос. Морадох, и ако ми је било непријатно, да је после понова ватам. Она је милела, а ја сам је врло смотрено ватао, и то увек до главе. После тога нудих децу, да се ослободе, те да је дотакну руком. Један ми дозволи, да му је завијем око врата, али уда добро држим за главу и за реп“. Многа меташе прст пред уста јој, да га довати језиком. То су маом радила она деца, која су мало пре посматрала засебно онај језик, што га је био Стањевац извадио из главе оне убивене змије. У П р. није смео то да покуша нико.

Сутра дан сам држао предавање о воденој змији. Наравно да. сам ту употребио као очигледно срество ову змију. Упоредио сам _је са камењарком, коју сам имао у шпиритусу у једној тегли стакленој :|. — Препоручио сам деци да пазе, ако дочују, да је неко убио шарана, па да кажу том човеку, да ми га донесе; ја ћу га купити.

После ове главне белешке долазе још неколики додаци о овој ствари. И они су од интереса за учитеље, те ево и њих.

~

Јуче сам вадио змију, те је показивао баба Илинки и тетка Стојни. Оне су саме дошле к мени п захтевале, да им је покажем. Био сам са свим слободан и превртао сам је свакојако по рукама и пуштао је да мили из руке у руку. — Данас — #21. Ш. слободно сам. јој руком растварао вилице и давао јој муве, али она није хтела да их гута. Сад сам са свим слободан, и то ми причињава. велику радост. Деца ме једнако запитку ју, шта ради змија.

Благодарим овом случају ! >

1), Учитељи треба оваке ствари да прикупљају, и да их чувају у шпиритусу; а Учитељска Школа требало би да на то побуђује учитеље још као приправнике за тај позив, и да им даје за то упутства. Ја га нисам добио у Учитељској Школи, и за то ме је коштало прилично новаца, док сам стекао мало пс-

_ вуства у томе. Тако ми је шпиритус за неколико дана изветрио, и змија остала, сува. Ја сам долио, али за неколико дана је опет било тако. Тада сам учинио друкче. Залепио сам гумарабиком озго за теглу артију, па сам после премазао целу ту артију гумарабиком. Премаз сам сутра дан поновио. И тада је остао штиритус у тегли више од по године, — Нек имају на уму ово искусто они, којима оно устреба..