Учитељ

410

унутарња света, да их спроводе мозгу и да тамо изазивају најкомпликованије радње, као што су мишљење, закључивање и друге... Посматрајући процесе, који се врше за време спавања у целокуп ном организму а нарочито у мозгу, неки Ффизиолози и психолози (нарочито материјалисте. Писац држи да је то поставка метафизичарај изводе, да и у најдубљем сну, најтврђем спавању врше се психичке радње, но свест наша, није никако у стању да их се до_ цније, будна опомене. Они полазе с овога гледишта: не може бити да се никакви процеси не врше за време спавања; јер чула су непрестано подложена спољним и унутрашњим утисцима, дакле морају да се врше извесне Физиолошке Функције; а безусловна последица њихова, то су психичке појаве разне врсте. —

Снови су зајиста далеко интересантнији; уту се, како писац сам врло лепо вели, дух и тело за испитивача ближе срећу, а и пси-. холози и Физиолози имају отворено поље за њихово испитивање пошто су снови приступачни научним методама психолошког и Физиолошког изучавања. Ко се још није пред њима готово чудећи се запитао: шта су снови» шта значе» —

Уморени дневним догађајима, опростивши се свакидашњег света, снови нас уводе у један други свет, пун чудноватости, пун интереса за нас. Научник и простак обраћа им се, први узроке а други последице да му пронађе. Научннк улази све дубље у храм познавања природе живота и душе, и испитујући снове налази богате грађе мислима својим. А још са далеко већом наклоношћу обраћа им се прост свет. Он тамо налази духовне хране за себе; он у њима као да види зависност свега што будан ради; и без овога будни свет за њега не може да, постоји; он из снова нагађа у неколико будућност своју. Живот и књиженност нашега народа могу нам за то много примера да даду. Ми овде узимамо само један, из песме »Свети Саво и Асан-паша«“

»„Протужило самоуче ђаче« „Миљешевци па капији цркви“...

Ту му долази старац игумане и кунећи га пита га зашто цвили. Ђаче га моли да га не куне:

»Ја сам оче чудан сан уснио:“... »ја ђе паде горњи капак цркве» »демљи паде, и потре иконе«

«Па се санку осјетит не могу“

А игуман му одговара тужним гласом, јер се досећа одма да сан тај не значи добро: