Учитељ

ој

414

процесе по којима се врши и који су (процеси) различити један од другог. По њему су халуцинације оне психичке појаве, које стварају објекат што никако и не егзистира; докле илузије једном о6јекту, који у ствари ван нас екзистира, придају такове квалитете које он нема '. |

Дакле, осим у предавању речених психичких појава и халуцинације су један основ учинили радњама при сањању. У стању халуцинације онај што сања држи, а види прилике, чује речи, а обоје у ствари не екзестирају, или у тај пар кад их он види нису ту да на чула могу утицати, па према овоме изилази да и не бива никакав надражај на периФерију нерва, но надражаји на нерве наших чула су тад изнутра. А од куда и како се јавља тај психички механизам, то се још није тачно испитало... Појава халуцинације и у будном стању сматра се као болесна појава, као ненормално стање духа. Сибек %) тумачи да је појављивање халуцинације у сновима услед појачања навале крви у мозак, а представе, које су у тај пар постале, непознатим се путем аперцептирају. Зна се само толико, да је та аперцепција представа везана за Физиолошке надражаје, и од тих унутрашњих надражаја на наше нерве свакако аперцепције и постаје; но предметм тих аперципованих представа, не постоје; утисак није дошао од њих, јер њих ту није ни било, представе су лажне, погрешне, па према томе и аперцепција тих прелстава у основи својој је лажна, али се те њене представе у сањању (а и у будном стању) код онога који, халуцинира, сматрају као од предмета који заиста екзистирају, јер их њихова свест као такове и прима. Када нам дакле болесници причају о стварима и људима које лепо пред собом виде и са њима се забављају ; када. са њима говоре и одговарају на питања „која они јасно чују, а од свега тога у спољном свету ништа не постоји, то онда морамо узети, да представе о том што они виде и чују у свести њиховој постоје, а и предмети за њих од којих су представе и дошле; а морамо и то узети, да су оне изазване извесним падражајима, чији се процес мора на аперцепцији да оснива, јер иначе, болесници пе би могли предмете пред собом видети и речи чути. Неки психолози држе да је халуцинација везана за моћ сећања и репродукцију представа, и да су та два психичка феномена у главном и основ халуцинацијама, јер веле они: често пута и у будном стању, при отвореним очима, одмах пошто смо сањали, стоје вам пред очима доста живо још за неко време последње појаве и прилике из мало пре прошав-

к њ Зееоћај и. Галавиа: Дешвећеи (иг Уб Кегрзусћђојогле п, бргасћи!аа. У. Вапа 2. Пећ. 9) Блеђеск : Тгацпјеђеп Фег Бееје.