Учитељ

491

нити; искуство само може ову алтернативу да реши, и да каже“ своје пуноважно: да или не!

И искуство је решило. Непрестаним наслањањем на Физиологију, дошло се дотле, да су се нашле методе, које дозвољавају, да. се психичким појавама може по плану и систематски да следује, а да се не поремети важност старих, већ добивених последица, погрешкама, које су постале из самопосматрања или сећања. До: сад се дотле дошло, да се са сигурношћу може објективно да одреди утицај који, овим или оним сличним Факторима, сачињава наш унутрашњи живот. Наравно, да је зграду »„физиологије душе“ на тај начин врло мучно подићи и много се спорије поставља, но што се постављају психолошки системи, крај стола за штудирање. Али -евде и губљење стрпљења и радне снаге, награђује се сигурношћу и егзактношћу добивених чињеница, а њима се иде даље у напред.

Од свију путева, који су највише постигли овај циљ, најважнији и за образовање најновије психологије јесте — експерименат. Најбитпије преимућство експеримента је, као што је познато, могућност да изолира услове покушаја, помоћу њихових варијација. Свакако, и сама природа даје у неколико изолацију разних услова за испитивање, који нам дају закључке што постају заједницом самих Факата. Али, тек експерименат је први, који нас је ослобо дио од случајности; он је први, који нам даје могућности, да овде по плану извесном радимо; експерименат је први, који омогућава, да систематски следујемо при изучавању једног питања, и да тако до дефинитивна решења дођемо. Овим тога, само је експеримент учинио да смо у стању, да у довољној количини изведемо скзак. тна мерења.

Особити задатак експерименга у психологији јесте, да нас ослободе, еманципира од погрешних самосхватања у испитивању. Осим тога, он нам у спољним појавама даје меру и израза за оно што се у нама догађа, и то нам објашњава, утврђујући, да се сваки покушај мора да изврши у психичким иу исто време у Физичким областима. Њиме се хоће, да се остави нека какав спољни, надражај утиче на индивиду, и тек онда да се расматрају и промене, које су се за то време у унутрашњости догодиле. Док пре није било тако; пре, при простом унутрашњем схватању, цео процес промена лебди у свести посматрача; а физикални процес, није се никако ни посматрао, и ако се он увек при том вршио. Овде је друкчије; сад је објективно мерење исто тако безусловно нужно, као што је нужна и субјективна реакција у унутрашњости самога посматрача. Из тога се даје извести, да су овде, за постављање и извођење психичких или боље рећи психофизичких експеирмената нужна два различна,

Ману ;