Учитељ

467

Прегледав овако у кратко пивање и читање код источпих сад ћемо да видимо како се оно развијало код класичких народа Грка и Римљана.

Раније смо казали, да су класички народи били у повољнијим приликама од источних народа, те за то се и настава с писањем и читањем могла боље развијати и напредовати, Човек као субјективнија индивидуа (личност) више је појмова могао прибавити за познавање пририде и њених појава. Овоје и учинило те се и књижевност код Јелина боље развијала, којој је основа на народним умотворинама — појезији, а код Римљана опет претежу у самој основи аристократски појмови са практиком. Свакој књижевности, разуме се, претходили су писмени знаци, па и њиној. Најзад опај, који је себе сматрао као кавка господара у природи, трудио се да то и докаже испитујући је. Тамо су они брзо Финичанску буквицу прекројили и дотерали је према својим потребама и укусу. Са тако удешеним писменима почели су писати и читати — стари Јелини. На тај начин Јелини положише темељ писмености и наукама. И зато јелинску домовину можемо назвати: колевком наџка и уметности, п свега онога, што је племенито и узвишено у човечанству, из које су потоњи нараштаји добијали духовну храну; и који су развијали кроз сва времена, докле није дошла до овога ступња. Но како природним операцијама подлеже сви догађаји, тако се у току времена ни Јелини с Римљанима не могоше одржати да гапочети посао доврше, пего то довршише доцнији народи у хришћанској периоди. Ну ипак слава Јелинима припада. |

И код Јелина и код Римљана васпитањем се тражило: да. се омладина стреми за јавни живот, приватни и државни. Зато су прва и најпреча срества била читање и писање, како би писмен п научен човек што већу услугу домовини учинио. 'е зато читање и писање код Грка п Римљана достигло је дотле, да су за учење тога, постојале методе тј. начини, како да се лакше и боље научи писати и читати.

Код оба ова народа читање се почињало учењем писмена го реду — која једно за другим долазе, па онда облик слова (писмена). Пошто су се имена слова научила, па ред како иду једно за другим, па облик — онда сетек прелазило на срицањеин читање; прво лакших па онда сложених речи. Дакле научена писмена слагали су -- у слогове џ речи, после чега је долазило читање и писање,

При читању пазило се на изговор : гласа, слога и речи: пазило се на акценат, па дизање и спуштање гласа — ритам и мелодију. То је даказ да се веома полагалдо на ; тачно, течно и ес-

34%