Учитељ

414

Пенхологија, као скуп чињеница свести, пије у правом смислу речи наука, већ је више Феноменологија унутрашњег искуства, које нам показује шта се и како се у унутрашњим опажањима као у истини схвата. Но пошто се у свима наукама находе психолошке чињенице, то се оне онда могу у свима наукама и изучавати. Особито се она мора на историју наслањати, која показује унутарње чињенице свести у њиховом индивидуалном облику код различитих

људи. «Емпириска Психологија — вели п Хербарт у својој књизи Гећтђисћ жаг Але ипа та Фе РћПозорћје, 9 Аџзе. — несме ни по

коју цену да буде одвојена од историје рода људског. Историја је најуниверзаднија емпириска психологија. А када би могли још боље да појмимо језик животиња, но што га сад знамо, то би се онда Психологија још више проширила и усавршила Зоологијом, науком о животињама.

Но то, што се обично зове емпириска Психологија, пије наука. 0 чињеницама, већ наука само из чињеница. Опа даје само један извод из чињеница псторије. Психологија садржи у себи само апстракције или апстрактне представе од чињеница свести. Њена описивања су слике које су од стварних чињеница. апстрахиране, а само се у укупности слажу. Она оппсује шта је фантазија, или, које су представе тим именом назваце што тако не може бити посматрано. По томе се она находи У средипи: пзмеђу чињепица свести, које се само у сингуларним и индивидуалним облицима могу опазити, и (између) пауке чије су чињенице опет, само безживотне апстракције. Наука је само тада и тако могућа, ако скуп чињеница замишља У њиховој укупности и нужности. А то се двојако сазнаје: прво за се, пе обзирући се на садржину искуства; и друго, у односу на поједине чињепице искуства. Оно је задатак Филозофије, ово, опредељење емпириских наука. Свака емпириска наука је највише наука ток помоћу њена искуства, скупом чињеница које она испитује. По томе ву све емпириске науке из мноштва наука, где је | свака својим предметом и Формом сазнања, одређена. Оне изучавају све чињенице, али не образују никакву општу науку, већ множину различних наука. Ну Филозофија је само једна наука; она има своју битност у јединству; она је општа наука или наука о општем и нужном, чиме је наука и могућа. По томе се дакле Филозофија не развија само историјски већ и појмовима својим, испред свију наука.

Пошто, по нашем схватању има две врсте наука — Филозофије И — науке о чињеницама, то онда предстоји могућност : Психологија је или Филозофска. или емпириска паука.

Да испитамо оба случаја.