Учитељ

480

Даље говорећи о наставницима вели: ујер је заиста Факт, да наши сеоски паставници, који, већином раде у неподељеној школи (са три и четири разр. а са много (преко 50—60) ђака, дају релативно боље резултате, по они по варошима, који раде са по једним разредом, у коме се уче обично 30—50 ученика“. Он је се о томе, каже, потпуно уверио, као више-годишњи шк. над, зорник. О тога каже: уда би сасвим правично било да се ваљани сеоски наставници неподељених школа боље награде од оних по варошима и подељеним сеоским школама; по што — ја бар — никако не могу сматрати да је правда потпуно задовољена, кад сам дао најбољу оцену -— пет — једном ваљаном сеоском наставнику који је радио са преко 60 ђака у сва четири разреда, и једном исто тако изврсном варошком наставнику, који је радио само с једним раз. а са 30, 40 Ђака“, с

И ја потпуно делим мишљење с овим господином о овоме. О томе сам се уверио кад сам, више пута, бно на испитима у многим подељеним и неподељеним школама. Не знам да ли је он, говорећи ово, имао на уму да је програм опширнији за подељене школе, али без сумње да јесте; — ну ипак мора се ово признати. Та опширност програма не може се изједначити са, тешкоћама рада у неподељеним школама. Распуштена варошка деца не могу се изједначити са тешкоћама набавке ђачког писаћег материјала и осталим незгодама по селима. Па ни остале прилике и услови за живот н: могу се никако изједначити код варошких и сеоских наставника. На кратко казано: резултат рада у овим (подељеним и неподељеним) школама не стоји у оном односу, у ком стоје услови за постизање тог резултата, у селима су тежи услови а релативно бољи резултати но у варошима.

(0 продужним школама није сад у овом извсштају ништа казао, већ се позвао на свој штампапи извештај у другој свесци Просв. Гласника“ за 1886 год. у ком је опширно изложио своје мисли о њима. Ево у главноме шта је он у тој свесци о њима казао: У практици показало се јасно да се с продужним школама није готово ништа постигло, са многобројних препрека, које су јој на путу; па предлаже да се отворе више осн. школе где год се може, а где се не може, ту не отворити продужну школу. Или, ако би остале, он предлаже неке измене о њима. Он вели тако, али већина школски надзорника, и већина учитеља на скупштинама, и у овом листу, изјаснили су се у начелу против ових школа. Разлога за то има доста, и они су по све умесни и врло јаки, па ми је чудо шта се чека, те се те школе не укину. Надам се да ће

ока уза

Јозо