Учитељ
494
носи на сваког посетиоца, па и на мене. То ми још више побуди
радозналост, и ја — ступих напред у други попречни ходник. Одмах, још с врата, падоше ми у очи ови натписи: „Катаетдалјеп»> |., „Катаетдатеп ПК („дечије забавиште 1“, „дечије забавиште КОЈЕ
Спрам ових натписа видех на вратима приковане визит- пате 5: женским именима.
Како ме је пријатно дирнуло, што ми се ево даде прилика, да посетим једно дечије забавиште, која ме установа прилично заинтересовала, од како сам почео да штудирам питање о школским баштама«. Сусретао сам се са мишљењима многих педагога о установи „школских башта“ и занимању ученика ручним радом, па сам наилазис и на Фреблова забавишта. Код нас нема још ни државних, ни општинских забавишта, и ако образовани свет сматра иста, већ као нераздвојна са основ. школом, управо као приуготова за ову. Не знам, у колико се доспело са оним огледом на Дунав. крају код нас |у Београду), а познато ми је, да суп предузимљиви Врачарци хтели да подигну забавиште. — Да ли ће бар коме пасти на ум да, у прилог овој ствари, оне државне питомице за дечија, вабавишта држе ако не редовна, а оно бар ванредна предавања у нашој В. женској школи % Или ће као што је на жалост код нас редовно, те питомице бити напуштене на „свој хлебе, иди ће им се дати места, само тек да не остану без хлеба, па да могу што пре да забораве оно што су училе и да скрену с пута њиховог идеалисања, — ако су га имали. Надајмо се, да ће бар оно мало учитеља у мин. просв. и ово питање кренути ма и најмање напред. = Ну, ја се удалих од мог причања.
Куцнем на врата Ктдеггамеп 17, која беху мало одшкринута. На дозволу уђем унутра.
Утао сам у једну пространу, веома видну собу, у којој су
мало даље од врата поређане у 4 реда скамије, а међу овима један
пролаз, а на зидовима су навешкане слике од тврде картонске хартије. Изађоше ми на сусрет: једна тријестогодишња, и једна двајестогодишња дама. На уобичајени начин поздрависмо се, и том приликом сазнадох, да је она старија забавиља а млађа њена помоћница |, Ууагфегјо«), за овај разред (|. Исто тако има и за П-ти разред. Забавиља је свршила немачку школу за образовање забавиља у Прагу, и положила је испит, те тим добила. квалификацију за забавиљу. Млађа то још није учинила.
Старију сам затекао на прављењу прегледалица од разнобојних артија за рад дечији. Артије су паралелограмичне, обојено само једном бојом, као основном; по средини сваки је табачић исецкан на траке, а с краја свуд около остају целе ивице, које ће да држе