Учитељ

576

да се развију и његове телесне способности (3) исто онако као и духовне. И тек овим путем (! школа се нада, да, ће се школа приближити својој идеалној цељи (охо!): да у васпитању развије подједнако све његове способности и телесне и духовне те да образује целог човека)» А за тим одмах додаје: «Даље цељи (као што видите пуно циљева :) овога правца, које се из ове главне изводе, јесу ове: самосталним радом буди се ученику воља за рад. негује се уживање у раду, учи се да цени рад, и навикава се да га поштује. А овим спремају се вредни чланови породице, поштени грађани, ваљани држављани, и достојни синови народа»') зар се може из ничега ишта више да желиг2!

Само још једно место: ј

«Садашње школе — не само наше но и све друге па свету — имају веома велику ману, што образују само мозак, разум; тело пак, а особито руке, не добијају у школи никакве вежбе. У школама се даје само знање а не и умење. Човек пак само са знањем, а без умења, јесте "само у пола човек. Умење се показује само у раду, а рад се врши рукама. Рука има толико исто заслуге што је човек — човек (ене. куд оде! колико и мозак. — = = Без руке човек не би био човек, и на ту руку на тог творца сада начињеног, није до пре 20 година, нико обраћао пажње у школи.“

Натегпутост ових Фраза, којима се хоће да сакрије голотиња суштине саме ствари. најбоље доказује њену ништавост, пи чим се све ове мисли изведу до њихових потпуних конзеквенција — видеће се у правој светлости њихов педагошки мизер. (јад.

Да укажем само мимогред па онај банални израз «0 подједнаком («хармонијском») васпитању свију телесних и духовних способности које чине потпуног човека, »

5). Ручни рад, итд. стр. 111.

=) «Српе. Напредак,» бр. 76. г. МГ.