Учитељ

ПРЕДАВАЊЕ ИЗ ОРПОКОГ ЈЕЗИКА

У [РАЗРЕДУ ОСМОВНЕ ШКОЛЕ) ИЗ БУКВАРА о читању са почетним штампаним словом м.

Пазина

Децо! Седите мирно и лепо! Слушајте и пазите добро што ћемо се сада разговарати !

Познајеш ли ти мене2 — Ко сам ја% — Познајеш ли ове остале људе овдед — Сви ови људи, децо, што су са мном дошли овде, такођер су учитељи Дошли су да чују и виде како пазите и учите.

Како се ти мали зовешј — А тигд — Тиг — лепо! — Кад ја кажем: Ранко, шта је то тебиг — А. кад кажем · Милица, шта је тој — Тоша, Мара, Јанко, то су све имена. Како је теби име 2 — А теби — Кад ја кажем: Марко, Јанко. Павле, — чија су то имена 2 — 'То су мушка имена. – А кад кажем; Стана, Јана, Ката — чија су то имена2 — То су женска имена. — Каквих има имена% — Зна ли који казати кал се надева, име 2 — Ко те је родио% — Како још нека деца своју мајку зовуг — Нама, мама, мати, — Имаш ли оца2 — Шта су теби твој отац и твоја мајка; — Имаш ли сестру — Кад женско дете порасте велико како се

зове 2 Како се зове мушко, кад порасте велико 2 Како се још друкче зове девојка% — Како се зове младић, који хоће да се ожениг — Тако се и девојка још зове, само се онај крајњи глас «к изостави 2 Како се зове оно место, које је обрасло разним дрветима > — Како се још друкче зове осем забрана7 — Кад има пуно горе како се то зовег —

СОлушајте. децо, да вам испричам једну причицу, јер ја знам да ви волите лепе приче слушати !

Била једна мајка, којој је име било име Мара. Она је имала троје деце. Деца су јој бала повелика, тако колико ви, и ишла су у школу. Децу је своју волела, јер су била добра и послушна. Једног летњег дана пође мајка са децом у поље, да беру цвећа и да се прошетају. У путу сретну једног дремавог и гологлавог 40века. Деца кад га видеше ражалшпе се што је тако јадан и иоце-