Учитељ

585

рачун «светле» у друштву својом спољашношћу, Ето такви случајеви згодни су да нам покажу колико је и то начело «корисности» растегљиво односно школе. рада. Један вам тражи игру, други свирку, трећи војено вежбање , четврти — «ручни рад,» и то доказујући: како школа пати од «веома велике махне,» и како је само до дотичног мелема стало, па да сеона и изведе на прави пут и дотичан народ — усрећи 2..

Нема сумње да су техничке вештине једна од важних чињеница у раду основ. школе, које служе као сретство: делбм оствари онај општи задатак школе. образовања. За то је унашање тих наставних струка потпуно оправдано, не само из принципа школе, но су оне нужне и за допуну рада појединих наставних струка. Али питање о увађању нових вештина увек је везано с тим: у колико ће се дотична новина слагати или косити са осталим наставним струкама. И ту вреди за мерило: да је она у толикој мери излишна, у колико се у појединим наставним струкама буде попуњавала потреба спреме, која се мисли да надокнади дотичном новином; другим речима _ принцип компензације у настави јесте и увек ће морати да остане за мерило у питању: око увађања ове или оне наставне струке, У програму рада данаш, основ. школе постоје и такве технич. вештине, којима се потпунце задовољава, потреба општег образовања руке. Писање, разноврсно цртање, рад у башти, гимнасичне вежбе — у првоме реду дају услове за тражену «уметност» и «окретност руке.» у колико се тој вежби и може да да места у општем образовању; нарочиту наставу уводити ради вежбања прстију и њихових зглавака то је неопростими школски мјксуз, кога се озбиљан наставник треба да стиди. —

Најмање је још позван «ручни рад» да «допуни» или да «реформише» — очигледну наставу. Очигледна. настава није, нити може да буде нарочити наставни предмет у основ. школи. Она је узета за принцип целокуп-

«Учитељ» 39