Учитељ

587

Ми смо већ видели: шта у школи условљава дечије здравље. Да је здравље један од првих услова дечијег напретка то нам тек ови заступници «руч. рада» не треба, да причају. Неки је увиђаван књижевник рекао с пуно права : да је први успех у животу, «да човек буде добра живота») Ма како да је ово «грмаљски» речено, ипак тиме је казата сушта истина : јер од здравственог стања једног народа (јединица добрих животиња — ог сова апнпаја) зависи његов напредак не само у раду, но иу трговини, индустрији, у опште — културној борби. И школа, у том врло важном питању мора да буде са своје стране начисто. Њој је у првоме реду задатак ; да њен целокупан рад не дође ни у најмању опреку са дечијим здрављом (чисто негативан задатак), а у колико она ту врши свој део рада као позитивни Фактор — целокупан рад своди се једино на унапређивање здравља гимнастиком игимнастич. играма, и сем тога (посредно) поуком (из хигијене) Само толико! — Оно, шта би неки хтели да школа деци да! Ја бих био први за то: да се гладној деци да добар ручак и вечера, да се издрпана и боса — обуку и обују! Али, строго узев, то није задатак школин; за то је позван неко други да се стара

Међу тим природа «руч. рада» таква је, да он не само не потпомаже дечије здравље, но шта више, он долази у опреку с њим. Кад човек узме само на ум оно дељкање и рецкање разних ситница, па лепљење картона, и превијање жица, глађење (какве дашчице) и мазвање бојама итд. једном речи: (оно што зове наш народ) — ситничарско црвање, онда какс се ту још сме да говори : да тај «рад» и помаже напредак дечије здравственостиј! На Магдебуршком конгресу за «руч. рад» лекар се је изразио да је у свим овим пословима «руч. рад» убитачан по дечији нежан, неразвијени организам, изузев рад са рендетом. Па зар за љубав једне те алатке

1) брепсег, Едисаноп ејс. раг '32.

оу за