Учитељ

606

Али поред овога нека нам буде дозвољено, да ими овде из– јавимо једну жељицу. — Питање о уређивању ручног рада и кол нас је расправљано; али још није решено. Поштујући важност ручнога рада ; увиђајући неопходну потребу што скоријег увођења у школе, држимо — нема ни једног искреног патриоте и педагога који би могао да му пориче како његову васпитну моћ тако исто п благодети које ручни рад доноси собом.

Но да се питање о ручном раду повољно реши није довољна да само педагози и наставници о њему воде рачуна; у првој линији дужна је сама држава да се њиме заинтересује ; јер не буле ли она што за ту ствар урадила, сила и добра. воља појединаца, неће постићи никаква повољна успеха. На држави је , дакле | да она рекне своје, да рекне, али и да уради. Она је дужна што пре да изврши своју дужност, јер ова ствар не трпи одлагања.

Сувремене потребе истакле су питање ручног рада, оне ће га и решити, али само тад, ако сама држава буде главни Фактор индијативатор у тој ствари, ипаче увођење ручног рада у школе остаће (зао што обично код нас бива) Чох сјаташ а !п Феззег(о!

да сад оволико отоме. Првом приликом — нек нам је дозвољено — да се опет вратимо на исту тему. М.

РКО ГЕЗА СРЕ

ње

< ; Мостар, Октобра 1889.

Уверен сам да се и наша браћа учитељи у краљевини Орбији интересују за нас и за наше школе, те држим, да неће бити на одмет ако ја у овом листу коју проговорим о раду српског православног учитељског збора мостарског у прошлој 1888/,. години.

Као што свака ствар — радња у почетку свом не може бити. потпуно усавршена, него се сваким даном све више развија, тако исто не треба сад ни од нас очекивати Бог зна каквих успеха у раду. Истина, ова школа на којој смо ми, није скоро основана, она, "још од вајкада опстоји, али треба имати у виду, какве су биле оне школе, што смо их ми од наших старих наследили. Та назад неколико година, ко је само мало завирио у којој му драго школу овострану, могао је видети оно њихово жалосно стање, где се ни за што друго не зпаде, него за буквар, часловац, месловац и псал-