Учитељ

613

Деца — судије у школи

Куцнуо је први час. Деца весело јуре у школу. сваки седа на своје место, отвара књижицу, брише таблицу, шиљи крижуљу. Ту је мастило ту је пропис, ту је перо — ту је све. Сви се нешто ужурбали, али нико ником не смета ни говором ни својом радњом. Овладао прави «ред и рад.“

Други час тек што није куцнуо, а врата се на школи отворише. У школу уђоше: Јован и Илија. Јован плаче, а Илија овбиљно седа на своје место. Деца се у школи сва згледнуше — не знају шта је. Завлада још већа, тишина.

—_ Ја. Ти хоћеш да се бочиш са мном7 Ја ти депо говорим: окани се ти мене, а ти ни да чујеш! Ето ти сад!.... говораше Илија. | -— Зар ти је мало што си ми отео лонту, него још хоћеш и да ме тучеш што сам рекао да ћу те тужити господину % — кроз плач говораше Јован.

— Пет! Ето га господин! — чу се кроз ошкринута врата.

Ја уђох у школу. Рекох да се молимо Богу..... После модитве поседасмо. Милутин П. дигао руку и хоће нешто да ми каже.

— Шта, је Милутине; — упитах.

— Јован Д...... плаче, молим господине.

— Шта је Јоване %

— Молим господине: купио сам јуче једну лопту и понео сам је у школу, да се са друговима играм, кад будемо имали слободна времена, Мислио сам да та лопта стоји код вас, па нека се зове: наша, а Илија ми је у путу кад смо школи ишли, оте, вели да сам му дужан некакав маријаш. Аја, м. господине, никад нисам ни од кога зајмио, и није истина што Илија вели. Кад сам му запретио ~да ћу да га тужим, он ме онда још и истукао.......— Јован ту застаде, јер од плача не могаше даље да прича.

— Школа није судница драга дечице -—— наставих ја — да се у њој суди, него је радионица, где се нешто ради. Ако је претворимо у судницу, онда ништа не можемо да у њој научимо. Али, кад је Јован наменио да се лопта, коју је он купио, зове. уната« требало би сви сложно да то извидимо, па да кривца казнимо.

Хоћемо ли тако 2

— Хоћемо, хоћемо! повикаше сви.

— Па дед, Илија, пред твојим друговима, који су ти сад судије, кажи шта си чинио са Јованом и његовом лоптом. Ну напред знај, да и тебе као и Јована ваше судије врло добро познају, па зато да се ни један не заклања за лаж, јер га очи издају, па може