Учитељ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ И ШКОЛСКЕ БЕПРИЛИКЕ.

—ефео——

(Објективне и субјективне белешке једног учитеља).

—>——

Још 188... године, кад сам из школе изишао, ја сам напред осећао тегобе, са којима се мора борити народпи учитељ. Не могу да речем, да сам ја школске неприлике могао јасно сам себи да представим, али ипак сумњао сам у то, да ће ми рад у школи ићи онако дако и глатко, као што је био у вежбаоници. И онда сам држао а и сада мислим, да је „школски рад“ као предмет у учитељској школи, пола теорија и пола практика, и да у школи која, ми буде поверена морам наићи на неприлике које ће довести у питање моју педагошку вештину.

И заиста нисам се варас. Тако је и било. Не баш у појединостима онако како сам мислио, али тек постављена шема у најглавнијим цртама слаже се са реалношћу. Мило ми је што се овако десило, јер човек, који се спрема за тешкоће, који очекује неприлике, он ће их лакше и савладати.

(ем те, тако да речем, предувиђавности, још да не беше и друге болести: одушевљења за позиви рад учитељски, онда би се заиста клонуло под теретом многих природпих и друштвених неприлика, у којима се радило.

0! ви васпитачи и учитељи будућих народних учитеља ! Усађујте плодну биљку одушевљења за учитељски рад у срце ваших васпитаника ! Крепите их : Јасно им цртајте тегобе, на које ће морати да наиђу као народни учитељи, али у исто време храбрите их да не клону ! Напојте их пићем самопрегоревања, пићем преданости за бољу будућност народну! Улите им чежњу за непрекидним усавршавањем ! Протумачити им, да су ови позвани на рад око унапређивања младих нараштаја, а у том раду нека не клону и онда, кад би им стотину незгода стајало па путу! Јер само тако · радећи, може се искоренити оно трње које је закрчило пут свестраном развитку нашега народа %

Али у нашим васпитачким школама мало се обраћа пажња на. овакве мисли. У њој се предаје педагогика без обзира на наше.