Учитељ

из школског ЗВИВОТД.

ен Зе

„лаже, лаже!,

Молила су ме деца да им покажем слике Шрајберове. Учинио сам по вољи, Наместио на таблу, па само гледам: како су се пре дала посматрању, Сви погледи стоје тамо заковани. Очи нико не скида са слика. Само су лица радосно развучена. Деца уживају У посматрању слика, а ја у посматрању њих. О како је то радостан тренутак у мом учитељском послу! — Тако смо заједно били. срећни.

Пошто сам им казао како се која од ових животиња, зове _ почео сам питати :;

— Ко је видео ову животињу 2

— Ко је овуг и т. д. И знате ли шта2 Ово је први разред, кога сам ја по начелима очигледне наставе и по разним упуствима,

припремао за ученике првог разреда, за увод у буквар, за способност говора: коме сам ја хтео да одрешим везани језик и да га упутим да постане послушан слуга господара мозга. — И колико сам муке имао, колико сувопарности ! Каква, је то педагогија, која, · Мисли да су у првом разреду првих часова, први почеци, почињу „са разговором о столици, о столу, о кревету, о клупи итд. Зар ништа занимљивије, ништа примамљивије не могаше измислити ови наши Упуство писци ! ; · ;

Од овога сретнога дана, ја се не држим ни једнога упуства

у очигледној настави. Радим сам кад ми шта на згоду АОђог и предавања и успех и дисциплина — све је сада боље.

Кад смо посматрали слике, па повели разговор. Пала сам ви4260, како се почеше дрешити и они језици, које није могао одрешити петодневни рад о столицама, асталима и прозорима. Ја стао

код табле, па питам час ово, час оно. Деца, се утркују. Једно прича о курјаку, друго казује његов изглед, (јер га видело у менажерији), трећи о месту где он живи.

Напослетку устаде и Ттихомир П.... Он „повторава,“ па и јесте мало слободнији од других. - Бо