Учитељ

чади, која нису могла, због штетног утицаја околине, добити никакво образоввње ни занатску вештину, те да би могла зарађивати себи хлеба и живети поштено. Да би друштво постигло ову цељ, оно је решило, па оснује најпре земљорадничку насеобину са занатлијском радионицом, у коју ће завести правилно физичко, морално и умно васпитавање деце, давати им елементарно образовање, учећи их у исто време земљорадњи и занатској вештини, како би од њих постали добри земљорадници и занатлије, који би могли у будућности живети од рада својих руку.

Ради образовања ове насеобине друштво је молило министра аржавних добара да му уступи државну шуму, у месту Охтенску, близу Петрограда. Молба је била уважена и друштво добије врло леп комад земље, који је био баш згодан за насеобину. Најпре су у средини шуме исекли шуму, очистили пољану, и повадили пањеве; од исечене шуме направише четири лепе двокатне кућице са малим зградама поред њих. Насеобина је отворена 18. Новембра 1871. год. Најпре је у њу ступило 11 дечака, а до почетка 18738. год. број питомаца порастао је на 53. Они су били подељени на земљораднике и занатлије: први су били обични сељаци, и они су обрађивали земљу; а други су били варошани, и они су учили столарски и ковачки занат. Оба оделења учила су писати, читати и рачунати, а сем овога предаван им је и народни језик и христова наука. У првимах је земљоделска насеобина, била засебна и одељена од занатлијског завода, но сада је то све сједињено у једно газдинство. Први директор земљоделске насеобине био је познати педагог А. Ј. Херд, а први директор и васпитач завода био је Т. Т. Резенер. Они су обојица учили питомце писмености и остадим знањима, и то у спаваћим собама на столовима за ручање, јер најпре и није било особите учионице, У почетку није било у насеобини ни занатлијских радионица, него су се питомци зинимали радом у шуми, преносили грађу за зграде, у вече крпили, кошуље и хаљине, обрађивали су башту, учили се орати и сејати, косили су сено и жели су жито. У 1873. години отворене су занатлијске радионице : за коваче, столаре и котаричаре,

Данас се насеобина налази у најбољем стању а под управом директора И. А. Тјучева. Доктор хемије, бивши професор университета Св. Владимира, земљоделског института. и по том директор иститута сеоског газдинства и шумарства у Новој Александрија, Иван Артамоновић Тјучев ступио је у насеобиру 1881 године, и од то доба он је у њој закео многе новине, које су насеобини много користиле. Он је данас у 65 години, али је још доста снажан и духом и телом. Он је неуморан у старању окбегаздинсгва и над-