Учитељ

159

пиринчом, мрквом или соком од купина; недељом у место меса, даје им се пржена телетина. Кад је пост, онда им се готови чорба. од рибе, пасуљ или каша. По некад дају им роткве, брескве, а лети по чешће млека, кад га има доста. Одело дечије састоји се из дужег капута, букнених чакшира, које се лети замењују са платненим, на ногама носе ципеле или папуче лети. Џатомци спавају на гвозденим креветима са душецима и јастуцима, који су набијени свежом сламом.

Односно обучавања питомаца ваља приметити још, да најспособнији добијају нека знања из историје и географије; онима, који желе , предаје се још од 1884. год. и цртање. Сви питомци изучавају певање у хору.

У колонију долазе она деца, која су осуђена од општинских и среских судија, осуђена окружним судовима, послата из Васпитнога Дома или распоређена Комитетом друштва земљорадничких колонија. Ова колонија прима и оне питомце, који се опет врате у њу, и ако су већ у њој издржали свој рок. По реду примају се у насеобину пре свега деца сељачка из петроградскеи јарославске губерније ; за тим војничка деца, грађанска деца, питомци Васпитнога Дома, деца привилегисаних сталежа и духовнога чина, и најПосле она деца, која не припадају никаквоме сталежу. Обична старост питомаца је 18 година.

Земљорадничко газдинство води се веома рационално. На летњиковцу има одличних говеди, коња за домаћу потребу , велики сењак пун сена из насеобинских ливада, трап за кромџире и јаја, врло лепа млекарница, башта са купусом огромне величине и осталим поврћем.

Но све оживљава и уређује сам директор комисије И. А. Тјучев. Он се искрено брине о томе, да изведе на пут истине заблуделу децу и младиће, који би иначе живели; »без појма о Богу, о праву, као у подземном затвору без светлости.“..

Превео с руског, Мих. М. Стевановић.