Учитељ

ном крају говоре јужпим наречјем, и врло мали број становника. служи се задним говором (Подринциј.

11. Занимање. Становници у Србији занимају се већином земљорадњом и сточарсвом по селима, а по варошима разним занатима и трговином, а погдешто и земљорадњом и винодељством. Најмањи Део становника бави се државном службом. Од заната, који се упражњавају и раде јесу ори: терзиски. абаџиски, ковачки, кујунџиски, папуџиски, ћурчиски, казанџиски, бојаџиски итд.

12. Просвета. У Србији је настава пре 20 год. била назадна, а данас може се рећи да је прилично коракнула унапред. Број школа и писмених људи из године у годину све више расте. Школа има доста и разних, као: основних школа, полугимазија, гимназија п реалака ; има једна-богословија, две учитељске школе, једно војничка школа, виша женска школа, трговачка школа, раторска школа, марвено-лекарска и поткивачка школа и највиша школа, што се зове велика школа, у којој се уче они ђаци, који се спремају за професоре, адвокате, судије, инџинире итд. Највише има основ. школа; њих има око 600; за тим полугимназија, којих има 18; три гимназије и две реалке. За ширење науке и књижевности постоји у Београду «Српско учено друштво« — „Академија наука,“ „Пољопривредно друштво,» одбор «Чупићеве задужбине« и „Фонд Илије Коларца.“ У Београду је и велика пародна књижница, музеј и позориште. Поред тога, има више разних удружења, која сва теже усавшавању и напретку.

13. Утрава и подела. Србија је од 22. Фебруара 1882. године Краљевина ; и то Уставна Краљевина. ЈЊом управља краљ из породице Обреновића преко својих министара, којих има, 8, — по једном "најважнијем и најглавнијем закону, што се зове „Устав,«“ Нов Устав Србија је добила пред прошле године месеца Децембра (1888.) Садањи је краљ малолетан, с тога до његовог пунолества постављена, су и у име његово владају преко министара, три намесника од 22. Фебруара 1889, г. Свих осам министара зову се друкче једном речи влада. Законе прописује народна скупштина која се сваке године по Уставу |. Октобра у Београду скупља. Скушштинаре или посланике бира народ, и њихови избори важе за три године, па се после тога времена поново бирају. Сви министри не управљају једним истим послом, него сваки од њих има свој нарочити задатак и посао у држави. За свој рад они су одговорни народној скупштини. Тако:

Министар просвете и црквених послова стара се и води бригу о свима већим и мањим школама, изузимајући само неке (ратарску, војену и ветеринарскуј; стара се, да се што више школа подиже,