Учитељ

197

Радоје п Стојан свршили су школу као врло добри ђаци и најбољи другови. Њихов живот и рад са задовољством и сада пратим; и, све што о њима знам, уверава ме; да ће бити ваљани људи и честити грађани своје отаџбине.

Ђ. Ивковић.

О ПИТАЊИМА И ОДГОВОРИМА.

ва

У

И ако смо готово сви наставници осн. школа учили све особине питања и одговора у школи, ипак неће бити на одмет ни једном наставнику ако овом приликом напоменем пека правила, којих треба да се наставник придржава при питањима и одговорима у основ, школи.

1. Питања треба да су јасна, и то, како у погледу ствари — предмета — за које се пита, тако и у изговарању, наглашавању главније речи у читању.

д. Питања не треба да су одвећ тешка, нити опет одвећ лака, него средња. СО тога не треба давати ученицима таква питања. на којима се може дати одговор са речима „јест“ и „није;“ овака су питања штетна по ученика, јер се не побуђује на размишљање Само у таквом случају може се наставник задовољити са «јест» и уније,“ кад наставник пита за неку ствар која је са свим проста или кад се управљају питања на ученике, који су тек ступили у [. разр. осн, школе. У првом случају треба често тражити и раз-

_ логе, зашто су ученици тако и одговорили 2

Исто тако треба пазити при давању питања још и на ово: коју реч у питању треба највише нагласити — управо питањем дати пут одговору.

3. Питања треба да су одређена тако, да се на њих може дати само по један одговор, ане више, и то прави одговор који се питањем и тражи. Ове особине у питањима име треба никад да изостану зато, што се ученици доводе на двоумљење, шта да одговоре, а овим се губи воља код ученика на одговарања.

Да се прошли одговори не ремете тражећи новим питањима исте одговове. ( тога не треба наставник да управља на ученика. таква питања, којима се од ученика тражи од једанпут одговор на више ствари; не треба наставник да употребљава у питањима речи