Учитељ

204

онда би морао и много идуго да говори, и да се дотакне многих ствари. # ж

Прелазна наређења у закону о основним школама до скора су остала недирнута, пак ако је изриком наређено, да се иста до сад у свему изврше; и ако је од то доба протекло 7—8 година.

Кво шта поред осталог стоји у тим натеђењима :')

1. »Начин уписивања деце у школу, како је изложен у члану 28. овог закона има се поступно и потпуно извести до 1890. год. закључно. У свези с тиме имају се у истом року и на исти начин подићи и удесити школске зграде према прописаним правилима.

9. Докле се за време одређено у првој тачци прелазних наређења не подигну нове пространије зграде школске, дотле ће се у школу уписивати само онолико деце, колико сеу исту може сместити без опасности по здравље дечије (чд. 96). |

3. Учитељке које се затеку са службом, кад овај закон ступи у живот, у Ш. и [ГУ. разреду мушких основних школа, имају се поступно поставити за наставнице у женским школама или за наставнице у !. и П. разреду мушких основних школа (чл. 51.“

_Ја ћу да се задржим само на ове три тачке прелазних наређења, јер су оне и најважније.

И ако је од узакоњења овог па до данас прошло више од седам година, — то ипак пи једна од поменутих тачака није ни поступно ни непоступно, потпуно извршена. Али најгоре је прошао други став прве тачке, јер је на њему најмање рађено и урађено, па и ако је то најважније место у овпм наређењима, од чега зависи и извршење свега осталог. Дакле, нити су систематично, па ма и поступно, подизане нове школске зграде, нити су старе према правилима удешаване. Многа места која нису имала школских згрда кад је ово наређење ступило у живот, немају их ни данас после пуних седам година и још нешто више. Тако исто све оне страћаре, које су имале ту част да се «школом» зову. постоје и данас готово у истом стању и још то поносно име носе. Разлика је можда само у томе, што их данас много више деце посећује и што су у толико штетније по здравље њихово, јер рђаво упливише на њих онај и иначе покварен, загушљив ваздух и прашина школска, што нарочито изобиљује по оним страћарама.

Ни друга тачка прелазних наређења није вршена а још мање је потпуно извршена, јер се није обзирала на удесност и стање

1) «Закон о основним школама.» од 31. Децембра 1889. год. са његовим доцнијим изменама и допунама.