Учитељ

248

врло строг и да не допусти, да деца више падају у ту погрешку. Ну ако сам учитељ буде пехатан спрам неуредног долажења дечијег у школу, — онда нема права ни од деце захтевати, да буду тачна и уредна. Још децу треба навићи, да живе у љубави и једно другом помажу у нужди и невољи; а никако не треба дозволити, да се свађају и грде.

Пред децом никад не треба полагати важност на спољашње ствари, као што су скупоцене хаљине, богаство и т. д. већ их треба навићи и уверити, да су нај већа блага човечија: здравље, уредност, правда, знање и уметност Децу треба сваком приликом навикавати да, што више теже овим врлинама; које ће их доцније уздићи иу друштву и држави. — Све ово моћи ће се остварити само тако, ако учитељ код деце развије праву и истинску послушност, која је душа сваком раду. И за· иста највеће зло, које дете може учинити јесте непокретност и упорно одговарање. Ова зла, која су легла највећег неваљалства, мора лечити сваки учитељ, коме лежи на срцу напредак свога народа.

Послушност дечија може долазити или од страха. према казни или из поштовања према ономе, који заповеда. Млого је боље, кад послушност долази из поштовања него из страха; но код распуштене п размажене деце, ми се морамо задовољити — нарочито у почетку — кад послушност долази из страха.

На учитељу лежи, да својим благим и праведним поступањем задобије срца дечија, па ће га деца онда нај"радије слушати, што им буде заповедао. Заповести морају бити тачне и одређене, а издавати их треба паметно и пристојно а нз виком, претњом, грдњом и огорчењем. Пре. но што се изда заповест, нужно је, да учитељ добро размисли може ли се извршити или не; па кад се изда заповест, несме се гледати кроз прсте, него се мора најтачније извршити. Никад учитељ не треба да издаје погрешне заповести, но случајно ако то учини,