Учитељ

949

треба одмах да то сам исправи. Непослушност несме се код деце трпети, јер она је узрок сваком злу и неваљалству, за то треба децу брижљиво лечити од овога, зла. Ну добро треба разликовати погрешке дечије, које долазе из стидљивости, бојажљивости, лакомислености и незнања, од оних погретака које долазе из непокорног срца дечијег, јогунства и хотимичног притворства. Које дете погреши из заборавности и незнања, томе треба заповест озбиљно поновити, а које дете покаже срибу своје непокорности, треба га строго укорпти и разложити му како је неуљудно и гадно, кад се дете љути. Ну ако дете хотимично увреди свога учитеља, треба га, за то најстрожије казнити; а призна ли своју погрешку, треба му живо и јасно изнети пред очи последице учињене погрешке и најозбилније му казати: да више не чини такве погрешке.

У свакој вароши и варошици има данас повећи број младића, који својим деморалисаним животом штетно утичу на дечији морални живот, Овакве нераднике и ленштине не треба да трпи ни једна месна власт, већ треба, да их силом упути ма на какав занат, те би тако по-_ стали не само честити раденици, него не би после ни школску децу кварили и одвраћали од школе, као што то данас чине. Ако је које дете у школи тако покварено, ди се никако не може поправити — треба га, предложити, да се одмах отпусти из школе, те да и сама деца увиде, да такав ђак не заслужује, да седи међу њима и носи лепо име ђачко. Чим се оваква деца из школе отпусте, треба одмах месна власт, да ох упути на занат и да не дозволи, да својим развратним животом и даље кваре школску децу... —

Наставницима треба да је најсветија дужност, да, воде строго рачуна и спрам оних погрешака дечијих, које учине ван школе. И заиста самртни би грех био, код би били наставници нехатни спрам ових поступака дечијих. Кад дете види, да његов учитељ води озбиљ-